Subotičanin dobitnik prve nagrade na konkursu Saveza slepih Srbije

Žiri je u obrazloženju istakao da je roman karakterističan po kontinuiranosti i dinamičnosti pripovedanja. Bez obzira na obim preko 400 strana autor je uspeo da sve vreme održi ujednačen tempo. Zahvaljujući zanimljivom izboru teme i ukrštanju različitih planova i svetova, autor je uspeo da roman učini interesantnim pripadnicima različitih čitalačkih generacija i afiniteta.

Žiri su činili pisac Svetlana Porović Mihajlović, književna kritičarka Slađana Ilić i dramski pisac i predavač na Filološkom fakultetu u Beogradu prof. dr. Boško Suvajdžić.

Predsednik Udruženja slepih i slabovidih u Subotici Nenad Nimčević vidi jedan odsto, slabo čuje, ima dijabetes i ide na hemodijalizu, međutim, nijedno oboljenje mu nije uništilo optimizam i smisao za šalu, a najmanje želju da napiše najbolji zvučni roman što mu je i pošlo za rukom.

Nimčević je prošle godine za ručno ispisan prvenac „Peto sunce" od Saveza slepih Srbije dobio specijalnu nagradu, a nedavno je biblioteka „Mr Omer Marinkov" izdala njegovu knjigu u zvučnom formatu u trajanju od 25 sati i 10 minuta.

Zahvaljujući novčanom delu specijalnog priznanja obnovio sam računar i kupio pisaći sto. „Peto sunce" sam pisao rukom uz pomoć elektronske lupe koja uveličava 26 puta i još uvek nisam našao izdavača za štampano izdanje. Počeo sam da pišem roman „Džoli Džoker bend" koji govori o problemima mladih muzičara, a posvetio sam ga tragično nastradalom bratu od strica Goranu Nimčeviću kaže Nenad Nimčević.

Drugi roman Nenad Nimčević, zlatar u invalidskoj penziji, piše na računaru sa govornim softverom. Najveću inspiraciju za pisanje pronalazi u porodičnoj ljubavi i muzici. Kaže da je neizmerno zahvalan prijateljima koji za njega imaju bezgranično strpljenja i vremena na šta im on uzvraća humorom, a priznaje, ponekad i neslanim šalama.