Subotičanin Lenard Lacko osvojio državni turnir u bilijaru

Iako su svojoj vitrini pregršt trofeja, Lenardu Lacku, koji inače radi kao grafički urednik u nedeljniku "Het Nap", ovaj pehar je posebno drag - do njega je došao posle teškog žreba i pobede nad najboljim igračima u našoj zemlji.

- U kvalifikacijama nije bilo teško, ali u drugom delu takmičenja žreb mi nije išao na ruku, te sam u četvrtfinalu i polufinalu igrao protiv dva najbolja igrača u Srbiji i obojicu pobedio rezultato 8:7. U finalu sam igrao sa Ilijom Čulev, koga sam dobio sa 8:4 – sumira utiske Lenard Lacko. - Kako Asocijacija organizuje nekoliko turnira u sezoni i do početka leta biće još najmanje tri, trudiću se da nastavim ovim tempom. Konkurencija je jaka, ali voleo bih da na kraju budem na jednom od prva tri mesta.

Želja mladog Subotičanina je i da uđe u reprezentaciju, kao i da učestvuje na velikim evropskim turnirima. Njegova tajna za uspeh u bilijaru je pre svega istrajnost.

- Bilijar je čudan sport, tehničko znanje može jako brzo da se stekne, ali to ne znači da će doći do željenih rezultata. Takmičar mora da stekne i mentalnu snagu, nauči da bude potpuno fokusiran na igru, da shvati da je svaki potez i momenat jako bitan – savetuje naš sagovornik. - Primera radi, na ranijim turnirima sam imao lakši žreb ali nisam uspeo da ih osvojim, jer nisam bio psihički dovoljno jak. Mlađim tekmičarima je jako bitno da imaju mentora, starog i iskusnog igrača, koji će raditi sa njima i na tehničkim i na mentalnim pripremama.

Kako u Subotici nema klubova koji su registrovani u Srpskoj bilijar asocijaciji, Lacko je član novosadskog kluba „Joker“ a trenira tamo gde postoje uslovi za sportski bilijar.

- Trenutno je to u klubu „Montevideo“, tamo ima dva takmičarska stola i postoje uslovi da bi se vežbalo za jedno takmičenje. Nekada je postojao klub „Snooker“, koji je bio registrovan, pa smo tamo imali treninge, a u to vreme u Subotici je bilo 30 registrovanih igrača, koji su učestvovali na državnim takmičenjima, ali i subotičkim ligama. Sada smo tu samo Damir Čuljak i ja – odmahuje glavom Lacko. - Siguran sam da bi bilo mnogo više igrača, kada bi postojao registrovani klub i kada bi bilo pomoći da se afirmišu. Ovako je prilično skupo, treninge plaćam kao što bi plaćao svaki gost kluba, 300 dinara po satu, a igračima treba najmanje dva tri sata igre dnevno da bi se pripremili za takmičenje. Da bi se napredovalo mora se ići i na evropske turnire, gde samo kotizacija košta 100 evra. U našem grad ima kvalitetnih igrača, ali, nažalost, odustaju kada vide šta sve treba.