Subotička filharmonija pred gašenjem?

Poslednji koncert Subotička filharmonija održala je 2016. godine, i svi dalji pokušaji da se obezbedi finansiranje i rad orkestra kroz sada jedino moguće projektno finansiranje završavali su se, kako navode u orkestru, odbijanjem projekata Filharmonije. Obrazloženja su, kako dodaju, bila da su projekti "loše napisani" ili pak "nepotpuni", a zamereno im je i da "nisu naveli istorijat orkestra".

Iz Sekretarijata za društvene delatnosti Subotice za Radio Slobodna Evropa (RSE) navode da je 2017. godine ovom orkestru dodeljeno 90 hiljada dinara (oko 760 evra), za projekat "Betovenijada" (Dani Betovena). Ovaj novac, odgovaraju u Filharmoniji, nije bio dovoljan da pokrije ni polovinu troškova takvog projekta.

Naredne godine na konkursu Filharmonija nije podnela potpunu dokumentaciju, te komisija nije ni uzela u razmatranje njihovu prijavu, navode u Sekretarijatu za društvene delatnosti.

Nakon ova dva iskustva, u Filharmoniji su odlučili da više ne konkurišu. Orkestar je sada, uz status udruženja građana, bez sopstvenih prostorija i sredstava za normalan rad, kaže Imre Tot, šef sekcije violista.

 - U mnogim gradovima i državama filharmonijski orkestri se tretiraju kao bitne kulturne institucije, poput pozorišta ili biblioteke, čime je njihov rad osiguran. Subotička filharmonija je trenutno bez stalnog finansiranja, time i bez mogućnosti održavanja koncerata. Moje je mišljenje da je to posledica nedostatka volje i sluha komisije za projekte i članova gradske uprave zaduženih za kulturu, ali takođe i nacionalnih saveta - rekao je Tot.

On navodi da Nacionalni saveti "podržavaju kulturne sadržaje svojih zajednica, ali samo ako se oni odnose na etno i folklorne muzičke forme", dok u radu filharmonije "ne vide nikakav nacionalni značaj".

- U orkestru, međutim, ima muzičara svih nacionalnosti, ali je od toga svakako mnogo važnije da se kroz rad ovakvog orkestra neguju i čuvaju muzička dela i mađarskog, i hrvatskog, i srpskog naroda. Poseban problem koji se iz toga očitava je činjenica da kulturni radnici ne vide značaj klasične muzike čak ni kao nečije nacionalno nasleđe. A njena univerzalna vrednost očito je izvan kriterijuma koji se danas postavljaju u kulturi - navodi Tot.

KULTURNO NASLEĐE SUBOTICE

Subotička filharmonija je jedna od najprepoznatljivih institucija kulturnog nasleđa ovog vojvođanskog grada, na krajnjem severu Srbije. Osnovao ju je poznati tada austrougarski kompozitor Erne Lanji, 1908. godine, a iste godine orkestar je održao i svoj prvi koncert.

- Ovaj orkestar ima takvu prošlost kakvom se jako mali broj orkestara sa ovog prostora može pohvaliti. Zaista veliki muzičari XX veka su nastupali sa subotičkom filharmonijom. Ovaj orkestar je najstariji orkestar u staroj Jugoslaviji. Znači, pre Beograda, pre Novog Sada, Sarajeva, Zagreba i Ljubljane Subotica je imala svoj filharmonijski orkestar, uz operu - kaže direktor Subotičke filharmonije, Žiga Pal.

Do Prvog svetskog rata održano je 20 koncerata, na kojima su se pojavljivala svetski poznata muzička imena poput Pabla Casalsa, Bele Bartóka, Jenea Hubaija. Nakon Prvog svetskog rata nastalo je izvesno zatišje u radu, delom uzrokovano i smrću Ernesta Lanjija. Rad se obnavlja 30-ih godina, a pun zamah Filharmonija dobija posle 1945. godine, naročito pod dirigentskom palicom Milana Asića.

Filharmonija je reorganizovana 2007. godine, a tadašnja gradska uprava podržavala je napore subotičkih muzičara kako bi Filharmonija naredne 2008. godine proslavila sto godina postojanja. Namera je bila da se formira kvalitetan orkestar koji će odgovoriti potrebama novog, renoviranog, subotičkog pozorišta.

POSLEDNJI NASTUP PRE TRI GODINE

Do 2016. orkestar je tradicionalno nastupao pred građanima Subotice najmanje dva puta godišnje, za novogodišnje praznike i za Dan grada. Te godine održan je praktično poslednji koncert, kada prestaje i finansiranje orkestra, navode u Filharmoniji.

- Iz meni nepoznatih razloga, grad je odlučio da finansijski ne podržava Filharmoniju. A da se stvori iluzija da je sačuvana tradicija simfonijskog muziciranja, dovode se muzičari sa strane iz drugih gradova i zbunjuje se publika jer se taj orkestar predstavlja kao subotički orkestar, koji nikako nije identičan sa onim koji je osnovan 1908. godine. Istovremeno, subotički muzičari ne dobijaju priliku za nastupe - kaže šef sekcije violista Filharmonije, Imre Tot.

SA VIOLINOM NA ULICU

Tot navodi da bi rešenje bi da se osnuje javna institucija Simfonijski orkestar, kao što je to pozorište ili muzej pod pokroviteljstvom grada ili pokrajine Vojvodini, ili da orkestar radi u sklopu pozorišta, kao pozorišni ansambl, što je iskustvo i nekih drugih gradova.

- To je samo stvar političke volje nadležnih u gradu. Do sada ona nije postojala. Sve do prethodnog saziva gradske skupštine, postojala je volja da se do neke mere orkestar finansira, ali nikada nije postojala volja da se ovaj simfonijski orkestar, najstariji u Srbiji, dovede u neki status institucije kulture - navodi Imre Tot.

Direktor Subotičke filharmonije, Žiga Pal, navodi da je u drugim državama muzička kultura na mnogo višem nivou.

- Na žalost, kod nas kultura propada. Mnogo je važnije da imamo one grozote na televiziji, onaj rijaliti šou i takve stvari, što ja ne razumem, ali na kraju ako to narod voli, nek voli. Ali za mene je zaista sramota da vidim na društvenim mrežama da devojka koja svira violinu, i koja je osvojila prvu nagradu u Italiji mora da svira na ulici. E pa to je naša sramota. To je naš obraz, obraz ovog društva i obraz političara ove zemlje - kaže Pal.

Direktor Subotičke filharmonije najavljuje potragu za sponzorima koji će pomoći da se orkestar sa tradicijom dugom 111 godina ne ugasi. U minimalnom sastavu i dalje sviraju, a za decembar su dobili poziv za nastup u Budimpešti.

* Kompletan tekst na sajtu Slobodne Evrope.