Subotička odluka
Obzirom da se u to vreme, tridesetak godina ranije, vodila mrtva trka između Subotice i Segedina, dvaju prostorno veoma bliskih gradova, slične morfologije, razvijenosti, naseljenosti i mnogih drugih elemenata koji čine jedan grad, to je i normalno bilo da je među njima bilo jakog i na momente nepriličnog dualizma, kao i konkurencije. Upravo zato, Subotičani su budnim okom posmatrali razvoj situacije na segedinskom konkursu.
Nedugo nakon segedinskog neuspeha projektnog rešenja Jakaba i Komora, kontaktirani su radi učešća na subotičkom konkursu. Broj članova crkvene opštine u Subotici je rastao i pojavila se potreba za novom, velikom singogom. Jevrejskoj zajednici iz Subotice se njihov projekat i simbolika koju on nosi veoma dopao. Iako se na subotički konkurs javilo više arhitekata, među njima i poznati stvaraoci poput Ferenca Rajhla i Maćaša Molcera, njihovo rešenje je predstavljalo upravo ono što su oni tražili. Ignac Kunec, predsednik komisije za izbor rešenja ih je nedugo po zatvaranju konkursa pozvao u Suboticu, gde su se brzo dogovorili oko svih detalja, otkupa konkursnog rešenja, dinamike kojom bi se trebala odvijati izgradnja, te su radovi uskoro počeli.
Sinagoga u Subotici
Kad je započela izgradnja, Komor je strepeo oko svodne konstrukcije, dao je na licu mesta da se napravi manji model, pošto mu je ispitivanje na modelima bilo blisko, da bi bio siguran da će tanka i lagana opna profunkcionisati kao površinski nosač, kakav je on zamislio. Rezultati su bili ohrabrujući, što je dalo novi polet izgradnji. Iako je gradnja započela 1901. godine, objekat je dovršen u septembru 1902. godine. Jakab i Komor su bili na gradilištu većinu ovog vremena. Nisu ništa želeli da prepuste slučaju. Sve vreme su davali veoma precizne upute velikom broju zanatlija koji su učestvovali u izgradnji ovog zdanja. Iako su to mahom bili majstori svog zanata, to konstantno prisustvo na gradilištu imalo je veliki značaj da svaki i nasitniji detalj bude urađen prema njihovim konstruktivnim i dekorativnim zamislima.
Svečano otvaranje se odigralo jednog toplog subotičkog popodneva, uz prisustvo mnoštva okupljenih građana. Još uvek jako septembarsko sunce stajalo je iznad grada dajući celom događaju dodatnu svečanu notu. Njegove zrake su se presijavale na sjanom zelenom glaziranom biber crepu krova i gornjoj kaloti od bakrenog lima. U tom trenutku, stajavši tamo u društvu Ferenca Nađa i Lukača Kladeka, građevinskih preduzimača, Jakab je promišljao kako je to jedan od najsvečanijih trenutaka koji se desio u njegovom dotadašnjem životu.
