Subotički đaci pesmom čuvaju tradiciju

Svi kao jedan, subotički osnovci i srednjoškolci, preneli su jedinstvenu emociju koju nose stare, već pomalo zaboravljene pesme sa Kosova i  drugih krajeva naše zemlje, koje su usled mnogih neprilika uspele da se sačuvaju. Potom su pesmom „Carule“, otišli u Vranje da bi potom, na uvek tešku tugu koju nosi život pečalbara, podsetili numerom „Karanfil se na put sprema“. Srca su razgalili i poznatom „Udade se Živka Sirinićka“ i spletom pesama sa Kosova uz koje se i igra. Nisu izostale ne numere „Crven cvete“,  „Gusta mi magla padnala“, „Zaspo mi je dragi“, „Urodile žute kruške“, „Zaspo mi je dragi“, „Krca, krca nova kola“... Tako su pesmom mladi Subotičani prokrstarili našom zemljom a svoje putivanje završili pesmama „Mi smo deca neba“ i „Sa Kosova zora sviće“,  koje su ispraćene gromoglasnim aplauzom.

Sve ove numere, koje mnogi jaki pevački vokali naše narodne muzike teško otpevaju, subotički đaci naučili su za samo tri dana aktivnog vežbanja pod budnim okom članova jedinstvenog a kapelo sastava „Srpski pravoslavni pojci“.

- Zaista možete da budete ponosni na svoju decu. Za vrlo kratko vreme naučila su mnogo toga, i nas su iznendadili a siguran sam da ni stariji sastavi ne bi toliko stvari savladali – poručio je mentor Marko Kačarević, koji je sa kolegama Marijom i profesorom Brankom Tadićem vodio kamp.

Kada su čuli da se održava kamp, subotički đaci nisu imali dilemu gde da provedu prolećni raspust. Sa puno elana dolazili su na časove, sa kojih su kući odlazili raspevani. Svaki dan sa novim pesmama.

- Slušam stranu, ponekad i domaću muziku, a ovu vrstu  muzike sam počela da slušam pre otprilike dva meseca. Želela sam da naučim više i zato sam se  prijavila na ovaj kamp – priča Nevena Antić, učenica petog razreda OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“. – Bilo je naporno malo, ali nije bilo teško jer smo se svi lepo zabavljali i uživali na časovima.

Da bi naučila nešto novo za učešće u kampu prijavila se i Jelena Kokot, učenica petog razreda OŠ „Sonja Marinković“.

- To je nova vrsta muzike koja meni je baš poznata, ali koja me je baš mnogo zainteresovala tokom trajanja kampa – priča Jelena. – Svidelo mi se jako i kada su nam mentori pevali, da nam pokažu kako se to radi i svi smo bili oduševljeni. Učili smo i kako su nastale pesme, u kojim okolnostima, zašto i svaka od njih nosi sa sobom jednu zanimljivu priču. Meni je najdraža „Zaspo mi je dragi“. Nadam se da će biti još ovakvih kampova.

Svojim glasom sve je očarala Dora Mako, maturant OŠ „Jovan Mikć“, koja je pevala i u horu, ali je i sama otpevala „Krca, krca nova kola“.

- Volim tradicionalnu muziku i učim etno pevanje i sviram klavir u Muzičkoj školi. Svidela mi se muzika koju izvode Pojci i zato sam odlučila da se prijavim. Uglavnom sam svu tehniku već znala, ali sam naučila dosta novih pesama. - kaže Dora

Anja Zelić, učenica šestog razreda OŠ „Matko Vuković“, je takođe, i ranije učestvovala na koncertima, a učenje u kampuza nju je novo i divno iskustvo.

- Meni je posebno zanimljivo što sam naučila da pevam drugi glas, odnosno prateći vokal i to mi je baš dobro leglo. Najviše volim da pevam „Bre devojče, bre đavolče“ – veselo će Anja.

Među najstarijim učesnicima kampa bila je Milana Trbulov, učenica drugog razreda Hemijsko-tehnološke škole, sa kojom je bilo još troje drugara iz istog razreda.

- Pedagogica škole nas preporučila za kamp. U početku sam bila uplašena jer smo svi pevali solo, imala sam tremu, ali sam se posle opustila i sve je išlo glatko. Ako bude još kampova, sigorno ću ponovo učestvovati – priča Milana.

Etno pevanjem i duhovnom muzikom od prvog razreda bavi se Jana Kuljić, učenica šestog razreda OŠ „Matko Vuković“ a svoj maestralni talenat pokazala je solo izvođenjem pesme „Karanfil se na put sprema“.

- Kada sam kretala u prvi razred bile su polularne Severina i ostale pevačiće, a da ne bih postala takva kao one, da pevam na plej bek i ostalo, mama me je upisala u crkvu, da bi me sklonila od tih stvari. To mi se vrlo svidelo, od dečjih pesmica došla sam do solo pesam.Pevanje tradicionalne i duhovne muzike nije lako,  najvažniji je vazduh, prvo treba da naučite da dišete i pevate iz stomaka. Naravno važan je i sluh – objašnjava Jana. – Sve pesme koje smo naučili su poučne i lepe, ali kad bih trebala da biram koje su mi najlepše to bi bile „Gugutka“ i „Zaspo mi je dragi“.  Ali celo ovo iskustvo za mene je dragoceno.

Teodora Tanasić, učenica petog razreda OŠ „Sonja Marinković“, na kamp se prijavila iz zabave, da bi okušala nešto novo i upoznala nove drugare.

- Nisam se pokajala! Upoznala sma mnogo drugara i naučila mnogo toga. Naša generacija ne sluša baš ovu muziku, nikoga neću terati da je sluša, ali ću im pevati pa verujem da će i oni zavoleti – poručuje Teodora, koja najviše voli da peva „Gusta mi magla padnala“.

Među učesnicima kampa su i dve folklorašice Dušana Crnić, učenica šestog razreda OŠ "Ivan Goran Kovačić“ i njena vršnjakinja Ivana Ilin iz OŠ „Matko Vuković“. Obe igraju folkor u KUD „Mladost“ a sada su svoje znanje o srpskoj tradiciji još obogatile.

- Tamo se pesme pevaju uz igru a ovde su malo drugačije pesme. Možda je malo teže pevati i igrati istovremeno, ovde stojimo pa je lakše. Obožavamo da pevamo i sada smo uživale – pričaju Dušana i Ivana. – Pesme koje naučimo ostanu nam u glavi i pevamo ih po ceo dan.

Učešće u kampu bilo je nezaboravno iskustvo i za Milicu Marić i Anđelu Palibrk, obe učenice petog razreda OŠ „Sonja Marinković“ i Milanu Petrović, učenicu petog razreda OŠ „Vuk Karadžić“.

- Upoznali smo nove drugare, naučili nove pesme, lepo pevali, čak i na odmoru, što su nam branili da ne trošimo glasove – smejući se pričaju devojčice.  – Svojim drugarima ćemo reći da poslušaju neke tradicionalne pesme jer je ta muzika koren svih drugih.

Jedan od retkih dečaka u horu bio je Aleksandar Macura, učenik šestog razreda OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“, koji kaže da je drugarstvo jedna od najvećih vrednosti kampa.

- Pesme su teške ali se niko nikome nije smejao kada zabrlja ili nešto pogrešno otpeva. Pomagali smo jedni drugima da naučimo i zato tako dobro zvučimo. Svi kao jedan! – jasan je Aleksandar.