Subotički Las Vegas u ulici Blaška Rajića na Prozivci

U Subotici radi oko 20 sportskih kladionica koje u gradu imaju preko 100 uplatnih mesta.

- Ako smo izgubili sve bitke u realnosti, onda ćemo pokušati nešto da učinimo u kladionicama, tamo gde gospodin Slučaj može da nam donese sreću i učini nešto dobro za nas, - kaže Ratko Božović, kulturolog. A da li je to tako, pokušali smo saznati obilazeći kladionice.

Evo nas na Prozivci u subotičkom Las Vegasu. Na svega 200 metara u ulici Blaška Rajića devet kladionica: Brazil, Slot Club Kentucky, MaxBet, Millenium, Soccer, Mozzart, Meridian i Pet. Došli smo u subotički kladioničarski šor u pratnji poznatog gradskog kockara, zovu ga Tiket Maestro. Prevalio je sedamdesetu, a 50 godina se kocka i kladi. Ovaj harizmatični šmeker kocke, u ovoj oblasti plivao je kao ajkula. Od njega su nekada drhtali i vlasnici kladionica, a kad je nedavno podvukao crtu ispod svog kockarskog života, ispalo je da je u - velikom minusu.

- Veliki kockar postao sam s malim ulozima. Od 100 do 200 dinara. Prvo sam popunjavao listiće u sportskoj kladionici, a onda sam prešao na rulet i zavrteo ceo moj život. Prodao sam bio dušu kocki, bolje reći – đavolu. I kad izgubim i pomislim da je kraj, đavo me ponovo namami i povuče u kladionicu! Vuče me neka sila za rukav i kad dobijem. Kao da mi u ušima odzvanja „dobićeš još više“ i eto me ponovo u kockarnici. Oči mi zažagre, srce počne ubrzano da lupa, prsti se tresu dok čekam svoj broj i izgubljenu sreću, - priča svoju kockarsku priču Tiket Maestro.

A u svakoj od ovih kladionica u šoru „igara na sreću“ u ulici Blaška Rajića, ista slika. Ljudi sede, piskaraju po nekim papirima i „bulje“ u plazma ekrane na zidu, čekajući da im se dogodi neka njihova životna sreća. Po očima im se vidi da je boravak u kladionici za mnoge nada da će neka dobitna kombinacija doneti im novac da bi, ako ne lagodno a onda bar pristojno živeli. Za druge to je strast, treće, samo razbibriga, a ima i onih ovisnih, koji su se „navukli“ na kocku. Najviše je onih koji se klade svakodnevno, uplaćujući 100 ili 200 dinara na jedan ili više listića.

- Kada ga posluži sreća i osvoji nešto novca, kockar ne staje - i dalje izaziva sreću i uplaćuje nove listiće, - priča dalje Maestro. Niko ne primeti kada uloži 100 dinara na tiket, pa izgubi. To se nikad i ne priča. Izgubi tako 50 puta, 100, 200 i 201. put dobije 5.000 dinara, pa se raduje i priča svima. A ustvari je u velikom minusu. Tako se stvori utisak da je pobeđena kladionica, a realnost je skroz drugačija. To je krug koji nema kraja, osim ako Vam nekim čudom Bog pomogne i izvede vas iz začaranog kruga. Posle mnogo odigranih listića, dana provedenih u kockarnicama i kladionicama i brojnih noći bez sna, našem sagovorniku upravo je i uspelo da se konačno reši ove opasne zavisnosti i kako kaže – razonode za budale.

Odlazak u sportske kladionice, uplaćivanje listića lutrije i drugih igara na sreću golica ljudsku maštu i čoveka drži u neizvesnosti. Nekolicinu svojih poznanika, dok čekaju da im se sreća nasmeši, pitali smo zbog čega se klade?

- Više iz neke razonode i zabave, - kaže jedan od mojih sagovornika koji mi je ozbiljno skrenuo pažnju da mu kojim slučajem ne pominjem ime u novinama, jer za njegovu kocku ne zna ni porodica. Za mene je to igra, čisto iz zabave, ne zbog toga da dođem do nekakvih velikih para. Svestan sam da ih ne mogu ni dobiti. Kada bi se klađenjem moglo zaraditi, kladionice bi odavno propale. A vidi ti moj prijatelju, one niču „ko pečurke“. Veliš, da u ovoj maloj ulici ima ih 9 a da je ulica duža, bilo bi ih još ovoliko“.

Čovek do njega za istim stolom dodaje: „Kladim se jer mi je dosadno. Volim gledati fudbal, a uz klađenje mi je još zanimljivije. Pa ako bude i para, tim bolje. Najveći dobitak koji sam do sada imao je 120 evra. Imao sam kod ovog dobitka sreću i ona je presudna, faktor broj jedan u kockanju. Jednostavno, bio sam taličan. Iako imam svojih 14 pravila kada sastavljam tikete, za premiju je potrebno da se poklopi milion kockica. Moji ulozi su uvek mali i svima preporučujem da ne pokušavaju da velikim parama jure dobitke. Ni u jednoj igri na sreću. Iz iskustva znam da je kocka najskuplji, najgori porok. Strasnom kockaru je i džak para dnevno malo da bi zadovoljio svoju potrebu“.

Anu Peić, neuropsihijatra pitamo: da li je kocka porok ili bolest?

- Nekontrolisano kockanje je više od strasti i poroka. To je bolest zavisnosti. A zavisnik od kocke i klađenja postaje se polako, kao i narkoman, koji sa lake prelazi na teške droge. Počne se sa malim ulozima na tiketima, zatim prelazi na klađenje. Ako ga kojim slučajem posluži još sreća, kockanje počinje da ga opseda. Pacijent počinje da ne kontroliše svoja ponašanja i čitav život svede na kockarsku požudu. Kockar zavisnik srećan je i kad gubi, mi to zovemo dobija „adrenalinski užitak“ i kada dobija „dopaminski užitak“. To je sreća od uzbuđenja i kada gubi i kada dobija“. Nekontrolisano kockanje je svojevrsna bolest zavisnosti. Ipak, pošto na takvim bolesnicima zarađuju mnogi, pa i države, o ovom poremećaju se najčešće malo govori ili ćuti“.

Obilazeći ovih dana subotičke kockarnice došao sam do jednostavnog zaključka. Najbolji način da udvostručite svoj novac je da ga presavijete na pola i duboko stavite u svoj džep.

Nismo rekorderi

Prema broju kockarnica Srbija je na 19 mestu u Evropi. Sve naše komšije imaju više kockarnica od nas. U Srbiji je registrovano 1.800 kockarnica u kojima radi preko 10.000 ljudi. U Subotici u sportskim kladionicama, ima ih 20 i sto uplatnih mesta, zaposleno je skoro 200 radnika.

Srce

U jednoj subotičkoj kladionici pojavila se i nesvakidašnja lista za klađenje. U kvavilikacijama za prvenstvo sveta u fudbalu, jedan od parova su bili Finska – Kosovo, ali po pomenutoj kladionici baš i nije tako. Pošto Srbija ne priznaje Kosovo na tiket listi je pisalo Finska – Srce Srbije.