Subotički školarci uče o inkluziji na nesvakidašnji način

Osim predavanja na temu inkluzije i ekologije,  povezanih kroz istinite životne priče i zanimljivosti iz zaštite životne sredine, učenici sa smetnjama u razvoju i vršnjaci izviđači prikazali su razne veštine i družili su se na jedinstven način u prirodi.

- Oduvek osećam da treba da dižemo svest kod ljudi, pogotovo kod dece, da razumeju potrebu prihvatanja slabijih od sebe. Nažalost, sistem kakav imamo nije dobar, a ne možemo lako da ga menjamo i da utičemo na promene. Ali zato možemo da se nadamo da će nove generacije biti ipak drugačije od dosadašnjih – ističe Mirjana, medicinska sestra i  majka devojčice sa smetnjama u razvoju. - Kao što je ekologija, i socijalna inkluzija treba da bude prirodna pošto svi zajedno činimo prirodni poredak, bez obzira da li smo rođeni zdravi ili sa poremećajima u razvoju. Treba da naučimo da to prihvatimo, ali to se danas ne radi. Postoji inkluzija u školama koja je samo na papiru, ali nije na delu.

Po rečima organizatora, u svim višim odeljenjima osnovnih i srednjih škola predavanja su lepo prihvaćena jer su emotivna, topla, jednom rečju ljudska.

- Priča nije laka, a deca i ne znaju za pojam reči inkluzija zbog čega im prvo to objasnim. Zamolim ih da zamisle lepu livadu, drvo koje ima lepu krošnju i da su svuda  mirišljavi cvetići, ali među njima su i manje mirišljavi cvetići koji nas čak i bockaju, nemaju snage da podignu glavu i da dobiju još zraka sunca. Tim cvetićima ne vole svi da prilaze, čak ih mnogi zaobilaze, ali na toj livadi postoji i jedan jako lep cvetić, najlepši i on voli da priđe drugima i da im pruži snagu da bi se podigli i osetili zrake sunca. Ti cvetići su naša deca sa smetnjama u razvoju. Dovoljno je da im priđete, da ih samo pomilujete ili im kažete „Zdravo, kako si došao u školu?“ i „Da li ti je lep dan?“. Dajete im na taj način toplinu sunca i oni mogu da vam podare zahvalnost, a samim tim postajete i vi lepši i još mirišljaviji cvet – objašnjava Mirjana.

S puno ljubavi, ovaj posao svi obavljaju volonterski i poručuju da deci pričaju da bez obzira na ograničenja i razlike, motorne ili mentalne, imamo svi nešto zajedničko, a to su emocije i potrebu da budemo prihvaćeni.

- Jer i zdrava osoba ili dete koje nije prihvaćeno u društvu ne oseća se dobro, nego izdvojeno. To je prirodno, pa samim tim i deca sa smetnjama u razvoju imaju istu potrebu. A ako od 70 dece na jednom predavanju, samo dvoje primeni ono što smo im ispričali, mi smo uspeli – poručuje Mirjana.

Predavanjima prisustvuje i prosvetna savetnica, a u delu o ekologiji je puno zanimljivosti koje povezuju životnu sredinu, prirodu i ljude.  Zajednički planovi su organizacija kampova i na Bikovu i na Paliću.