Subotički studenti prikazali gradnju tradicionalnih zidova na moderan način

U okviru izbornog predmeta "Tradicionalni materijali" studenti su imali priliku da udruženim snagama rade na projektu čiji je rezultat zid izuzetnih karakteristika, nastao od njihove ideje i u njihovoj realizaciji. 

 - Ovaj predmet sam izabrao kako bih se bolje upoznao sa tradicionalnim materijalima i njihovom upotrebom u gradnji. Profesor nam od samog početka ukazuje na to koliko je bitno da postoji prirodna klimatizacija prostora, pogotovo na ovim visokim temperaturama. U ovom materijalu se nalaze hidroskopni materijali, gips i kreč, koji skupljaju vlagu i izbacuju je napolje - objašnjava Dušan Vučković, student druge godine. 

Ovakav zid, građen od tradiconalnih materijala u kombinaciji sa modernim, mogao bi biti rešenje za klimatizaciju unutrašnjih prostora, za šta se sada uglavnom koriste spoljna izolacija i klima uređaji. 

 - Stari graditelji su dobro poznavali fizičke zakone. Oni su režavali termoizolaciju debljinom zidova, da li je to bio zid od naboja, da li od pečene opeke, od kamena, rešavalo se debljinom zida. Taj zid je bio sposoban da na prirodan način klimatizuje prostore. Mi danas pravimo visoke zgrade od nekoliko desetina spratova, gde te debele zidove ne bismo mogli upotrebiti. Ali postoje drugi materijali, laki betoni, koji bi imali fizičko oponašanje tog debelog zida ili zida od kamena, po pitanju klimatizacije - objašnjava prof. dr Milan Kekanović, profesor Građevinskog fakulteta. 

Materijali korišćeni za izradu ovog zida su tradicionalni, ali ima i modernih, te ovaj način gradnje predstavlja spoj starog načina gradnje i savremenih mogućnosti. 

 - Od tradicionalnih materijala, tu su kreč, cement, gips, mlevena slama, kao i mleveni stiropor. S obzirom da su materijali hidroskopni, oni iz unutrašnjeg prostora povlače vodenu paru koja vezuje toplotu, i izvlače je napolje, i na taj način hlade zid. Vreme će pokazati, nadam se da neće biti poguno po ljude, ali zidovi će morati da se grade na način na koji su se gradili pre više stotina i hiljada godina, samo sada sa modernim materijalima. Zid ne mora da bude, kao nekad, debljine jedan metar, već je dovoljno 40 centimetara. On bi bio u stanju da potpuno vrši klimatizaciju. 

Čak i sa ekonomskog aspekta, gradnja ovakvih zidova je isplativija, ali glavni problem je, prema rečima prof. Kekanovića, to što struka i nauka nisu bile dovoljno kritične prema nekim rešenjima koja se danas koriste u građevinarstvu.

 - Ovakvi zidovi su jeftiniji od onoga kako se radi. To je termoizolacioni materijal, zvučna izolacija, parodifuzan, protivpožaran. Nije nosiv, ali nosivost se psotiže vertikalnims tubovima, gde su obični betoni. Ovaj model zida može da se koristi za zidanje zgrade 10-15 spratova. Takođe, izuzetno je otporan na potrese, jer apsorbuje vibracije, odnosno umanjuje delovanje seizmičkih talasa. Do II svetskog rata nijedan zid nije imao spoljnu izolaciju. Zašto oni nisu stavljali izolaciju? Zato što bi onda bila sprečena prirodna klimatizaicja, pre svega u letnjem periodu - objašnjava prof. Kekanović, ističući da se moramo vratiti starim načinima gradnje i tradicionalnim materijalima.