Sugrađani bezbedno odložili 400 kilograma farmaceutskog otpada
Farmaceutski otpad odlaže se u posebne, crvene kontejnere sa kesom od deblje plastike, koja je specijalizovana i bezbedna za ovu vrstu otpada, jer teško puca i štiti kontejner u slučaju izlivanja. Jasmina Vukša, specijalista farmacije i odgovorno lice za upravljanje farmaceutskim otpadom u Apoteci Subotica, kaže da je proces odlaganja farmaceutskog otpada veoma kompleksan, te da zahteva odgovoran i multidisciplinaran pristup.
- Kada se kontejneri napune po ograncima, prvo se popuni dokument o kretanju opasnog otpada, a potom zovemo ovlašćenog operatera, koji taj otpad odnosi. Ovlašćeni operater sa specijalno opremljenim vozilom ide u obilazak svih ogranaka ili samo onih koji su najavili kretanje farmaceutskog otpada, prikuplja ga i skladišti u magacin, prema zakonskom roku najduže godinu dana. Za to vreme operater sprema notifikaciju za izvoz otpada, odnosno dozvolu za određenu indeksnu grupu otpada, koju dobija od Ministarstva, nakon čega se otpad izvozi na spaljivanje u zemlje Evropske unije - objašnjava Vukša, dodajući da nakon što se otpad izveze, Apoteka dobija sertifikat kojim se potvrđuje da je on zaista uništen.
Iako su prema zakonu, ali i preporukama dobre apotekarske prakse, sve apoteke dužne da prikupljaju lekove isteklog roka, prema rečima Jasmine Vukša, Apoteka Subotica je jedina u Vojvodini, a možda čak i u Srbiji koja pruža ovu vrstu usluge.
- Ne prikupljamo medicinski, infektivni i hemijski otpad, odnosno igle, špriceve, stare ili polomljene toplomere i živu, već samo isključivo farmaceutski otpad, odnosno lekove čiji rok za upotrebu je istekao. Vrlo je značajno da se ovakva vrsta otpada ne odlaže u kućni otpad, jer hormoni, analgetici i antibiotici lako prodru u zemljište, filtriraju se i dođu do podzemnih voda, čime zagađujemo vodotokove i vodu koju pijemo. Ako se izliju u kanalizaciju, postoji mogućnost da još više zagade jezero Palić, te što bismo dodatno pogoršavali životnu sredinu, ukoliko postoji način da to sprečimo - napominje specijalista farmacije.
Foto: RTV Yueco
Da bi se farmaceutski otpad bezbedno uništavao, neophodne su spalione, kojih u Srbiji nema. Naime, pre desetak godina postojala je inicijativa da se one sagrade na određenim lokacijama, ali su građani bili protiv.
- Naše javno mnjenje nije upoznato sa tim da je spaljivanje metodom inseniracije potpuno bezbedno, jer se radi na veoma visokim temperaturama i nema izduvnih gasova. Beč, na primer, ima spalionu opasnog otpada, koja se nalazi na samo 500 metara od centra grada, a preko te spalione dobijaju i toplotnu energiju za jedan deo građana - ističe Vukša.
