Sva deca govore jezik ljubavi - iako ne znaju srpski, deca iz Rusije sa našom decom lako nađu zajednički jezik

Kada se prošle školske godine određeni broj dece koja su došla sa teritorije Rusije upisao u OŠ "Kizur Ištvan" za sve zaposlene to je bila nova, nepoznata situacija, a sada su već "na poznatom terenu".

- Prošle godine je bila teža situacija. Dosta učenika je došlo, nisu znali jezik, a nije bilo lako ni da ih naučimo. Organizovali smo nastavu srpskog jezika za svu decu strance, kako bismo im pomogli. Ove godine imamo oko tridesetoro dece. Situacija je dosta lakša, jer imaju tu vršnjačku podršku - u našim odeljenjima već uče deca iz Rusije. Onda im oni pomažu, objašnjavaju, sve što mogu da lakše savladaju jezik i uklope se. To i jeste naš cilj - da među svom decom, ne samo sa strancima - razvijemo međuvršnjačku podršku i saradnju. Ponovo ćemo oraganizovati nastavu srpskog za njih, ali nismo hteli odmah od septembra - najbitnije je da se socijalizuju, uklope u sredinu, da se druže sa našom decom i osete prihvaćeno - kaže direktor škole Dejan Anđelović.

Kada su se našla u situaciji da pored njih sede drugari koji ne razumeju ni reč jezika sredine u koju su došla, deca iz ove škole shvatila su da moraju pronaći način da se sporazumeju sa njima. Ni srpski, ni ruski - već neki jezik između, sa nejlepšom fukcijom - međusobnog povezivanja dece. 

 - Prijatno sam se iznenadio kada sam video koliko su se naša deca zainteresovala za učenje ruskog jezika. Na tja način im pomažu da se adaptiraju, uključe kako u školske aktivnosti, tako i u društvo uopšte. To je sada upliv još jedne nove kulture, što nas čini još bogatijima. Ova sredina i jeste otvorena za sve. Ruska deca su donela jednu novu energiju ovde, to jeste slovenski narod, ali imaju drugačiji temperament, mentalitet. Sa njihovim dolaskom došla je nova energija, prosto se vidi da je nešto drugačije ali svakako pozitivno drugačije - zaključuje Anđelović.

Iako se već polako navikavaju na to da imaju strance u velikom broju odeljenja, poteškoće u radu u ovakvim odeljenjima i dalje postoje. Zato se zaposleni trude da zajedno sa decom, udruženim snagama prevaziću sve barijere. 

- Nastavnicima i učiteljima je dosta teško, jer imamo i određeni broj dece sa kojima radimo po IOP-u. Istovremeno, broj dece u odeljenijma nije mali. Ono što stalno tražimo od Ministarstva jeste da se smanji broj učenika u odeljenju kako bi učitelji i nastavnici mogli da se posvete individualno svakom detetu, jer zapravo sa svakim detetom treba raditi individualno. Sa druge strane, postoje i ograničenja u vidu planova i programa, čas traje 45 minuta... - kaže Anđelović, napominjući da se svi zajedno trude da toj deci obezbede kvaliteno obrazovanje i da ih nauče srpski jezik u dovoljnoj meri da mogu da nastave školovanje - Veliki broj dece koja nam dođu ima odlično predznanje, to su inteligentna deca, zaista je šteta da samo zbog jezičke barijere ovde ne uspeju. Trudimo se da ih uključimo u što veći broj vannastavnih aktivnosti i u sve školske programe.