Svaki 4. objekat pogodan za rušenje
Ove godine u Subotici najverovatnije neće biti srušen niti jedan stari objekat u zaštićenom gradskom jezgru. Kako saznajemo u Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, na osnovu urbanističkih planova čak četvrtina objekata na potezu od Železničke stanice I Gradske kuće može, a I ne mora, biti srušeno, pod uslovom da nemaju arhitektonsku vrednost. Jedan takav objekat srušen je prošle godine.
Pre tačno godinu dana, na uglu ulice Vase Stajića počelo je rušenje dve kuće koje je projektovao arhitekta Ferenc Rajhl, podignute 1899. godine, svega dve godine nakon što je secesija prvi puta primenjena u Evropi. Danas, na njihovom mestu je gradilište stambeno – poslovnog objekta. Postavljena je tabla na kojoj stoji da je za gradnju objekata obezbeđena sva potrebna dokumentacija. I tada I danas predstavnici Udruženja za zaštitu graditeljskog nasleđa “Protego” su protiv ovakve prakse.
Da bi se nešto obnavljalo, rušilo ili gradilo u zaštićenom gradskom jezgru potrebne su dozvole Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. U prošloj godini izdate su dve. Jedna za kuće u Vase Stajića koje su srušene I još jedna za bivšu fabriku hleba kod Nepkera. Ove godine nije podnet niti jedan zahtev za rušenje u centru grada. U Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture tvrde da se na osnovu detaljnog plana regulacije za prvu zonu može, a I ne mora, srušiti četvrtina objekata na potezu od Železničke stanice do Gradske kuće jer ne predstavljaju arhitektonsku vrednost. Pod uslovom da objekat koji zauzima njihovo mesto ima takve vrednosti. I tu nastaje problem. U Zavodu smatraju da do otpora u javnosti dolazi zbog rešenja koje nudi savremena arhitektura.
Za temeljene rekonsrukcija stoletnih zgrada u gradu – nema para. U teoriji, za temeljnu rekonstrukciju takvih objekata potrebne su stotine hiljada evra. Jedino je pokušana rekonstrukcija Manojlović palate koja je usporena zbog nedostatka novca.
Do tada, zbog estetike, uređuju se fasade. Godišnje se za ove potrebe izdvaja oko 7 do 10 miliona dinara što je dovoljno za najviše tri fasade zgrada u zaštićenom jezgru.