Svaki govor mržnje zaslužuje javnu osudu
Ovo je tema o kojoj treba stalno da se govori, a svaki govor mržnje, bilo da je iskazan u medijskom prostoru, na internetu ili nekom grafitu, zaslužuje javnu osudu, poručio je Pokrajinski zaštitnik građana, prof. dr Zoran Pavlović.
- Moramo da idemo ka tome da imamo nultu toleranciju prema bilo kom obliku diskriminacije na osnovu pola, roda, godina, seksualnog opredeljenja, nacionalne i verske pripadnosti i drugo. Kancelarija ombudsmana reaguje na govor mržnje i po pritužbama, ali u svakom slučaju delujemo i preventivno.
Govoreći o položaju nacionalnih manjina, predsednik Skupštine grada, dr Balint Pastor rekao je da je danas situacija znatno bolja nego što je to bio slučaj ranije. On je dodao da su na tom putu preduzeti brojni koraci.
- Ovo svedoči o zrelosti društva. Podsećam da je Krivični zakonik postao strožiji, već 10 godina postoji jedna izmena po kojoj se delo učinjeno iz mržnje smatra otežavajućom okolnošću. To što govorimo o ovoj temi ne znači da postoje ogromni problemi, već samo znači da o tim problemima treba razgovarati i treba ih u potpunosti iskoreniti.
Svaki pojedinac koji obavlja bilo kakvu društveno odgovornu delatnost mora voditi računa o tome šta govori, istakla je Tijana Kojić koja je predstavila rad pod nazivom "Govor mržnje u sferi javnog obraćanja.
- U situaciji kada kultura mržnje počinje da bude sveprisutna, prag tolerancije prema tome postaje sve veći i samim tim se smanjuje mogućnost da se prepozna nešto neprihvatljivo što ljudi izreknu. Baš zbog toga svaki kulturni i prosvetni radnik, svako ko radi u medijima i uopšte svi koji obavljaju bilo kakvu društveno odgovornu delatnost moraju da vode računa o tome šta će izreći.
Govoreći o pravima nacionalnih manjina i govoru mržnje u Hrvatskoj, profesor sa zagrebačkog Univerziteta, dr Siniša Tatalović naveo je da proboblem nisu državne institucije već određeni pritisci koji dolaze iz društva.
- Sadašnje političke okolnosti su povoljne za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, koje imaju osam predstavnika u nacionalnom parlamentu. Dakle, nije problem to kako se državne institucije odnose prema nacionalnim manjinama, već je problem što postoje određene društvene grupe koje nisu zainteresovane za ostvarivanje prava manjinskih zajednica, te vrše određene pritiske prema pripadnicima ovih zajednica.
Na konferenciji je bilo reči i o vršnjačkom nasilju na internetu koje je, prema rečima kriminologa Vide Vilić , sve prisutnije.
- Ovaj vid vršnjačkog nasilja je veoma zastupljen, naročito što su se svi vidovi agresije i nasilja "preselili " iz stvarnog u virtuelni svet. Utvrdili smo da je ovaj vid vršnjačkog nasilja još opasniji po najosetljivije grupe kao što su osnovci i srednjoškolci. Nasilje na internetu traje 24 časa dnevno. Sve veća zastupljenost vršnjačkog nasilja na internetu je dovela do toga da se o tome priča, ali problem je što ne postoji pravni okvir za sankcionisanje onlajn nasilja.
