Svaki radnik ima pravo na minimum 20 dana godišnjeg odmora

Iz Saveza samostalnih sindikata Subotice kažu da ove godine pritužbi nisu imali, ali to ne znači da ih nema.

- To je jedna priča, kada je ona uređena i kada sindikati funkcionišu, a dogovaraju sa poslodavcem i na neki način usklađuju i potrebe radnika, i potrebe poslodavca. Imate i drugu priču, da je poslodavac po Zakonu o radu u mogućnosti da vam potpisuje rešenje o godišnjem odmoru i da on neki put može da dozvoli kada vi želite, ali moguće je i da ne dozvoli zbog potrebe procesa rada. To je taj drugi deo, kada radnik ne može da uzme godišnji odmor kad hoće, zato što je takav Zakon o radu. Naravno, na osnovu svega toga, gde god da postoji sindikat, postoji dogovor i mi nemamo pismenih i usmenih primedaba na korišćenje godišnjih odmora, ali one sigurno postoje, samo nisu evidentirane i nama se ljudi oko toga nisu obraćali - kaže Ištvan Huđi, predsednik Saveza samostalnih sindikata Subotice.

S druge strane, iz Inspekcije rada kažu da se u letnjim mesecima veliki broj zaposlenih javlja sa primedbama da im poslodavac ne omogućava korišćenje godišnjeg odmora u terminu kada žele, ali kako inspektor Božo Ivković pojašnjava, član 75. Zakona o radu propisuje obavezu poslodavca da se konsultuje sa radnikom, ali ga ta konsultacija dalje ne obavezuje.

- Poslodavac je taj koji prati proces rada u svom privrednom subjektu i on je taj koji donosi odluku kada će koji zaposleni koristiti godišnji odmor - objašnjava Ivković.

Zakon dalje propisuje da poslodavac mora da donese rešenje o korišćenju godišnjeg odmora za svakog zaposlenog, ali mu ostavlja i mogućnost da ga promeni.

- Rešenje kojim se utvrđuje datum početka i datum okončanja tog dela godišnjeg odmora i vraćanja na rad, donosi se 15 dana pre datuma početka godišnjeg odmora, s tim što je u Zakonu o radu ostavljeno pravo poslodavcu da pet dana pre početka godišnjeg odmora može da promeni datum korišćenja godišnjeg odmora - precizirao je Ivković.

Minimum trajanja godišnjeg odmora je 20 radnih dana koje Zakonom pripada svakom radniku. On se može koristiti u delovima, prvi deo u kalendarskoj godini, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.