Svako može pomoći u sprečavanju suicida i spasavanju ljudskog života

Na Odeljenju psihijatrije Opšte bolnice Subotica ove godine je zbrinuto 55 osoba zbog pokušaja samoubistva, odnosno 31 žena i 24 muškarca, preteženo starije uzrasne dobi. Suočeni sa problemima egistencijalne prirode, do kojih ih je doveo gubitak posla, naši sugrađani su pokušali sebi da oduzmu život najčešće trovanjem lekovima, a po rečima dr Zoltana Šagija, načelnika Odeljenja, ove godine je zabeleženo i blago povećanje pacijenata sa neurotičnim poremećajima.

- Suočeni smo sa povećanjem broja neuroza, odnosno anksioznog stanja, depresije i za nijansu više psihotičnih stanja, pretežno kod hroničnih bolesnika za koje je ovaj period bio izuzetno težak i kod njih je primećeno blago povećanje anksioznosti, straha, paničnog ponašanja i depresije - kaže dr Šagi, dodajući da ipak ima podataka koji su ohrabrujući. - Ohrabruje to što među zbrinutim pacijentima nije bilo mladih koji su prethodnih godina bili skloniji suicidu, kao i to što nije bilo grubljih pokušaja oduzimanja života koji su stizali do nas. Dobro je što ove godine nismo zabeležili veći broj pokušaja samoubistva, budući da nam je život potpuno poremećen i da se cela godina odvija u vanrednim okolnostima, već je broj pacijenata koje smo zbrinuli ostao na istom nivou kao i prethodne godine.

Suicidalno ponašanje je vrlo složeno, a faktori rizika brojni i različiti, objašnjava dr Nada Kosić Bibić, načelnica Centra za promociju zdravlja. Među vodećima su raniji pokušaj samoubistva, te mentalni i psihički poremećaji, od čega na prvom mestu depresija i zloupotreba alkohola, ali su i doživljene traume, nasilje ili zlostavljanje, žalost zbog gubitka, katastrofe, migracije i izolacija snažno povezani sa samoubilačkim ponašanjem, zbog čega je važno prepoznati upozoravajuće znake.

- Oni uključuju beznađe, osećaj zarobljenosti, da nema izlaza, anksioznost i uznemirenost, povlačenja iz društva, izbegavanje prijatelja i porodice, bes i to nekontrolisan, traženje osvete, nepromišljeno ponašanje ili upuštanje u rizične aktivnosti, povećanu upotrebu alkohola ili droga, nemogućnost spavanja ili stalno spavanje i dramatične promene raspoloženja - objašnjava dr Kosić Bibić, ističući da je suicid moguće sprečiti i da svako može pomoći u spasavanju ljudskog života. - Odvojite minut da doprete do onih članova vaše zajednice kojima je potrebna podrška i pomoć, bilo da je to neko iz porodice, prijatelj, kolega ili čak stranac, jer to može da promeni tok njihovog života. Ljudi često nerado intervenišu, iz mnogo razloga, a najčešće iz straha da ne znaju šta treba da kažu ili da situacija ne postane još gora. Važno je znati da osobe u nevolji često ne traže posebne savete, već samo da ih neko sasluša bez osuđivanja i sa saosećanjem. Empatija, istinska briga i znanje gde i ko može da pomogne su ključni za sprečavanje tragedije.

Upravo je na tom polju poslednjih godina došlo do pomaka, ističe dr Šagi, jer iako je stigma u potrazi za stručnom pomoći u izvesnoj meri još uvek prisutna, ljudi se danas mnogo slobodnije i češće obraćaju psiholozima, psihoterapeutima i psihijatrima nego ranije, a u tome prednjači mlađe u odnosu na starije stanovništvo.

PROŠLE GODINE 37 SAMOUBISTAVA - Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Subotica, u Severnobačkom okrugu je prošle godine 37 osoba izvršilo suicid, najviše muškaraca (83,8%). Posebno brine činjenica da je 24,3 odsto osoba bilo mlađe od 50 godina i da je 13,5 odsto njih bilo mlađe od 30 godina. Oko 40 odsto osoba je bilo uzrasta od 50 do 70 godina, a 35 odsto njih je bilo starije od 70 godina.

- Mladima je to prirodno i sasvim razumljivo da, ako im ne ide, potraže pomoć. Stariji to duže drže u sebi i kasnije se obraćaju. Ipak, pomaka ima i primećujemo da su ljudi poslednjih godina postali samosvesniji. Više se bave sobom i ako duže vreme žive u napetom stanju, reaguju i obrate se za pomoć, što je svakako za pohvalu i to treba ohrabrivati, jer je mentalno zdravlje jednako važno i ono se isto može lečeti kao i fizičko zdravlje - naglašava dr Šagi, poručujući da je važno raditi na sebi i prepoznati trenutak kada mentalne poteškoće prevazilaze mogućnosti pojedinca. - Najpre je potrebno konstatovati, odnosno imenovati stanje u kojem se osoba nalazi. Dakle, nervozan sam, uplašen sam, nemam strpljenja, mrzovoljan sam i to stanje prihvatiti, a onda raditi na razrešenju konflikata koji su se pojavili. Ako to prevazilazi njihove mogućnosti i primećuju promene u svakodnevnom ponašanju koje sami ne mogu da regulišu, potrebno je potražiti adekvatnu stručnu pomoć koja im stoji na raspolaganju. To je ono što ljudi treba da znaju, da nisu sami i da uvek mogu da potraže pomoć.

Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistva uz podršku Svetske zdravstvene organizacije od 2003. godine obeležava 10. septembar kao Svetski dan prevencije samoubistva, s ciljem da se podigne svest javnosti o suicidu kao velikom zdravstvenom problemu koji je moguće sprečiti. Podršku prevenciji suicida i preživelima od pokušaja samoubistva možete pružiti večeras, tako što ćete u 20 časova zapaliti sveću u blizini prozora i setiti se voljene osobe koju ste izgubili.