Svečano obeleženo Veliko prelo u organizaciji HKC "Bunjevačko kolo"

Iako su se prela prvobitno održavala i razvijala u okrilju porodica i to prve nedelje nakon svinjokolja, gde su žene uz preslicu i vretena ispunile dan radom, pripovedanjem i pesmom, a muškarci kartanjem i pričom, ipak je sam smisao Prela predstavljao pružanje osećaja bliskosti, zajedništva i pripadnosti.

Od 1879. godine pa sve do početka Prvog svetskog rata prelo se održavalo svake godine. Početkom 1919. godine Veliko Prelo je pompezno obnovljeno i održavano sve do 1941. godine. Nakon toga je moralo proći tri decenije i tek 18. januara 1970. godine članovi Hrvatskog kulturno umetničkog društva "Bunjevačko kolo" priredili su ponovno veličanstveno Veliko prelo.

Sticajem istorijskih i društvenih prilika 70-tih godina, ponovo se kida nit tradicije. Tek 9. februara 1990. godine, u novim uslovima, KUD „Bunjevačko kolo“ obnavlja Veliko prelo po treći put i sve do danas brižno neguje tradiciju i čuva našu baštinu za budućnost.

Veliko prelo se, kao javna manifestacija, prvi put održala u okviru Pučke kasine, nedugo nakon njenog osnivanja na Marin dan, 2. februara 1879. godine, u ondašnjem hotelu „Pešta“. Za tu priliku napisana je i prva preljska pesma „Kolo igra, tamburica svira“ koju je spevao Nikola Kujundžić, a muziku napravio Stipan Mukić. Ove godine otpevala ju je Antonija Piuković uz pratnju dva ansambla, „Hajo“ i „Ravnica“, koji su cele večeri zabavljali oko 400 gostiju.

Za ovu priliku etno sobu pripremio je i postavio detaljima iz svoje kolekcije Grgo Piuković.

Mladi folkloraši HKC „Bunjevačko kolo“ odigrali su dve koreografije u pratnji ansambla ovog Centra, a prisutne goste u ime domaćina pozdravila je predsednica OO „Velikog prela“ 2014. Ružica Šimić, dok je prelo otvorio gradonačelnik Subotice Jene Maglai.

Kao po običaju, proglašena je najbolja preljska pesma pisana namenski za ovogodišnje Veliko prelo. Na takmičenju je učestvovalo dvanaest pesama, a po mišljenju žirija III. nagradu dobila je pesma „Želja preljske noći“ autorke Željke Zelić, drugo mesto pripalo je Blaženki Rudić s pesmom „Od Marina do Marina“, dok je za najbolju preljsku pesmu proglašena pesma Tomislava Žigmanova „Žamor prela život zimi goni“.

Naravno, nije samo najlepša pesma izabrana, već i „Najlipša prelja“, i to u popriličnoj konkurenciji. I pored teškog posla za žiri, za drugu pratilju izabrana je Nina Brčić Kostić, prva pratilja je Marija Sekereš, dok je titulu najlepše ponela Vesna Letić.

Ove godine, za razliku od prošlih, Veliko prelo je bilo organizovano na poseban način, i kao bitnu stvar isticalo tradiciju, zajedništvo i pripadnost, bez obzira na male razlike koje iako na jedan način dele ljude, na drugi način ih spajaju i upotpunjavaju.

To je dokazao i veliki broj zvanica sa svih strana, koji su uživali kako u ponuđenim đakonijama, tako i u bogatom kulturno-umetničkom programu, koji je pre svega obeležavao ne samo multikulturalnost već i samosvojstvenost jednog naroda koji je i pored zajedničkog suživota sa drugima na ovim prostorima zadržao nešto samo sebi svojstveno i to podelio ovom prilikom sa svim prisutnima.