Svečano otvoren 27. Festival evropskog filma, uručena nagrada glumici Mirjani Karanović

Ulogama u filmovima „Petrijin venac“, „Otac na službenom putu“, „Podzemlje“, „Dnevnik mašinovođe“ i mnogim drugim, po rečima Radoslava Zelenovića, direktora FEF, Mirjana Karanović  zaslužila je poziciju u „A selekciji“ srpskog i evropskog glumišta.

- Ona je pre svega filmska glumica, zato što je snimila 70 igranih filmova, što je jedan od ređih slučajeva u našoj kinematografiji. Ona je 41. dobitnik “Lifke” i sada se nalazi u odličnom društvu prethodnih laureata, poput Mikija Manojlovića, Mire Banjac, Milene Dravić, ali i Tea Angelopulosa, Jiržija Mencla, Kena Louča i drugih velikana evropskog filma – rekao je Zelenović.

Mirjana Karanović je kazala da je ponosna na 40 godina bavljenja ovih divnim poslom u koji se zaljubila još dok je bila dete i čeznula da se bavi glumom.

- Uvek sam mislila da nisam dovoljno atraktivna da budem filmska glumica, ali je onda došao „Petrijn venac“, tada sam bila još student i ta uloga je postavila standarde. Primila sam mnoge nagrade a kada me pitaju koja mi je najdraža mislim da je najvažniji uspeh da glumac traje. Da ta neka strast iznutra ima gde da se iskaže. Ono što jeste za mene gluma, to je produženo detinjstvo i način da svet mašte koji me je beskrajno radovao dok sam bila dete, zapravo postane svet u kome sam nastavila da živim na sceni. Drago mi je što delim svoje lično ime sa dve velike glimice koje su mi bili i ostali idoli, a to su Mira Stupica i Mira Banjac – ističe Mirjana Karanović, koja je i otvorila ovogodišnji festival. – Ova nagrada mi je bitna jer kaže da sam bila u pravu što sam visoko podiga lestvicu koju moram stalno da podižem i zadržim visok nivo kvaliteta.

Dobitnica nagrade “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji u kategoriji inostranih stvaralaca je i mađarska rediteljka Ildiko Enjedi, koja je za svoj poslednji film “O telu i duši” dobila Zlatnog medveda na Berlinalu. Zbog obaveznog karantina u Mađarskoj, ona neće biti gost festivala i priznanje će joj biti naknadno uručeno, pa se festivalskoj publici obratila video porukom.

- Nedostaje mi Palić i festival koji ima sjajnu atmosferu. Čestitam svima što su uspeli da održe tradiciju i nadam se da ćemo se uskoro videti – poručila je Enjedi.

U ime grada domaćina posetioce prvog festivalskog dana pozdravio je gradonačelnik Stevan Bakić, podsetivši da su ljubitelji sedme umetnosti protekle skoro tri decenije navikli da dobre filmove gledaju u julu na palićkoj Letnjoj pozornici.

- Ova teška i nepredvidiva godina nam je to uskratila, kao i mnoga druga zadovoljstva i sadržaje. Pandemija korona virusa stavila je čovečanstvo na iskušenje. Ugrozila je živote, opteretila privredu, i zapretila svakom ljudskom kolektivnom delu, pa tako i kulturi i umetnosti – istakao je gradonačelnik Bakić. - Najbolje stvaramo i u stvorenom uživamo kada smo zajedno. Kada smo okupljeni oko umetničkih dela koja govore priču o nama, o čoveku i njegovom spoljnom i unutrašnjem svetu. Sedma umetnost to možda i najsnažnije postiže. Čestitam organizatorima što su našli način da nam omoguće da gledamo 12 filmova u glavnoj takmičarskoj konkurenciji i još stotinu filmova u drugim programima, a da istovremeno budu poštovane sve mere zaštite zdravlja. Hvala autorima koji su razumeli tri promene termina i druge komplikacije.

Zavesu takmičarskog programa podigla je premijera filma Darka Bajića „Ime naroda“, koji govori o životu i delu Svetozara Miletića. U ime Subotičana gradonačelnik Bakić poklonio se filmskoj ekipi koja je na veliko platno donela priču o velikom narodnom tribunu i jednoj o najvećoj istorijskoj ličnosti u Vojvodini.

- Najveće zadovoljstvo mi je što se ovaj festival otvara filmom Darka Bajića „Ime naroda“ – istinskim umetničkim spomenikom velikom i nezaboravnom junaku srpskog naroda – Svetozaru Miletiću! Grad Subotica podržao je ovaj projekat i učestvovao, uz druge gradove u Vojvodini, u procesu snimanja, pa ćete u filmu moći da vidite i mnoge prepoznatljive subotičke ambijente – poručio je Bakić. - Ovim filmom, posle više od jednog veka, naše društvo se odužuje Svetozaru Miletiću, njegovoj ćerki Milici i svima onima koji su pratili njegov primer borbe za slobodu i prava svog naroda. Jer samo slobodni i ravnopravni narodi znaju da stvaraju umetnost zajedno.

Festival će trajati do 18. septembra a ljubitelji filma moći će da uživaju u više od stotinu dugometražnih, kratkometražnih i dokumentarnih filmova, koji će biti  prikazani u bioskopima „Eurocinema“ i „Aleksandar Lifka“  u Subotici i „Abazija“ na Paliću.  Tokom festivala važiće sve mere koje važe i u drugim biskopima – obavezno nošenje maski, distanca, a zabranjeno je i unošenje hrane i pića...

U Glavnom programu, uz „Ime naroda“ Darka Bajića, sage o Svetozaru Miletiću, za nagradu „Zlatni toranj“ i Palićki toranj nadmetaće se i Pinokio” italijanskog reditelja Matea Garonea sa Robertom Beninjijem u ulozi Đepeta, “So od suza” francuskog autora starije generacije Filipa Garela, “Šarlatan” veteranke poljskog i svetskog filma Agnješke Holand i “Undin” jednog od najosobenijih nemačkih reditelja Kristijana Pecolda, čija je drama na Berlinalu dobila nagradu kritike Fipresci i Srebrnog medveda za najbolju glumicu. Tu je i „Nataša“ ruskog reditelja Ilje Hržanovskog, jedan od filmova obimnog projekta DAU, nazvanog po nadimku sovjetskog naučnika Lava Landaua iz doba staljinizma. Iz zvanične selekcije neodržanog Kanskog festivala stiže i poljsko-švedski film „Znoj“ Magnusa von Horna, dok će se filmom „Lekcije persijskog“ predstaviti reditelj Vladimir Perelman. U trci će biti i „Divlja zemlja“ danske rediteljke Ženet Nordal, „Valan“ mađarskog reditelja Bele Bagote, „Nada“ norveške rediteljke Mari Sodahl i „18 posto sivog“ bugarskog reditelja Viktora Čučkova. Festival će svečano zatvoriti “Hotel Beograd” reditelja Konstantina Statskija, koji je van konkurencije.

U okviru 27. Festivala evropskog filma Palić danas od 16:30 časova, u Galeriji Otvorenog univerziteta, biće otvorena izložba „Svetlana Bojković – umetnost glume ili traganje za istinom“ uz prisustvo Svetlane Bojković i autora izložbe Zorana Maksimovića.