Sveprisutna simbolika
Jakab je simboliku doživljavao kao mogućnost da izrazi svoju duhovnu stranu, i kroz simbole je definisao svoje unutrašnje biće. Često se dešavalo da kad stavi ruku na papir i ne zna šta će biti konačni obris crteža. U početku on svakako nije namerno koristio floru i faunu iz svoje neposredne životne okoline za interpretaciju svojih simboličkih projekcija. To se dešavalo spontano. Tek kasnije se posvetio izučavanju narodnih motiva, shvatajući to kao neku vrstu svoje umetničke nadogradnje. Kako ih je više istraživao, sve više je shvatao koliko su oni za ljude važni u tom uspostavljanju ravnoteže sa spoljašnjim svetom i koliko su za njih predstavljali neku vrstu uporišta, podsvesnog kamena krajuptaša takoreći.
Kad je počeo da razmišlja o sinagogi, prvi simbol koji mu je pao na pamet bio je paunov rep. Iako je za većinu ljudi prva pomisao na paunov rep neposredna asocijacija na lepotu ali i na njeno isticanje radi želje za pažnjom, za Jakaba je paunov rep simbolizirao mnogo više od proste želje da se istakne fizička lepota oblika. Svaki izvedeni detalj repa osmišljavao je tako da, kad jednom bude uklopljen sa drugim formama, detaljima i ornamentikom, pažljivo oko posmatrača i poznavaoca alegorije može sebi dočarati simboliku koju je on želeo da istakne.
On je u ovom simbolu video pre svega duhovnost, vitalnost i besmrtnost. Baš zbog mitoloških pretpostavki o paunu kao simbolu svetlosti, Jakab je nastojao da u svom radu gde god je to moguće i uklopivo oiviči svetlosne otvore ili transparentne delove – poput vitraža, detaljima paunovog repa. Ponegde je to činio i pomoću okova, koji su na istovetan način krasili vrata objekata. Ovim je želeo da istakne kako paunovi stoje sa obe strane čovekovog života i označavaju duhovnost i čovekovu dualnu prirodu.
Sinagoga u Subotici – ilustracija simbolike na vitražu
Jakab je okrugle šare na repu percipirao kao simbol zvezdanog neba. U tom kontestu, smatrao je da je ovaj ukras apriori dobar izbor koji se uklapa u simboliku šatora pod zvezdanim nebom, negove prve vizije koja mu se javila kod postavljanja koncepta projekta sinagoge. I mnoga druga simbolika koju je vezivao za paunov rep bila je prigodna za verski objekat, a ponajviše simbolika poziva, onima koji u objekat pristupaju, da otvore svoja srca i duše, kao što paun širi svoj rep i prikazuje ga u svoj svojoj lepoti.
I svi ostali simboli su za njega imali dubok značaj. Tako naprimer ruža, ali i drugi cvetovi, oslikavani u objektu, za njega su nosili simboliku rajske lepote , ljubavi i milosti, nepokolebljive vere i istrajnosti, te nebeskog savršenstva i dovršenosti. Isto tako i nove zore, ponovnog početka i novog nadanja. Sveprisutni listovi su imali značenje rasta, obnove i nove nade. Lale su za njega bile simbol savršenstva. Ljiljani su dodatno trebali da naglase poverenje u Boga i da donesu simboliku sakralnog mira i dostojanstva. Generalno, smatrao je simboliku veoma važnim i neizostavnim delom svog rada. Ona je dopuštala svakom posmatraču da dodeli svoju interpretaciju prostoru ili objektu, te da na taj način dodati jednu novu dimenziju, koju može ostvariti svako sam za sebe.
