Švercerski hit — „šnicla” iz Mađarske

Istina, ima i onih koji su se u potpunosti preorjentisali na ovu vrstu robe jer ona trenutno ima najbolju prođu. Posao šverca duplo jeftinijeg mesa iz Mađarske cveta, potražnja postaje veća, broj dobavljača se množi, a zakupci veselo trljaju ruke ugrađujući se u svaki kilogram prodate svinjetine. Dok u mesarama za kilogram svinjskog buta bez kosti treba da izdvoje i više oko 500 dinara na pijačnoj tezgi prodavci ga nude po ceni od 330 dinara za kilogram. Kupci koji već odavno ne mare za kvalitet po svoje, uglavnom prethodnog dana naručeno meso, odlaze za pijačnu tezgu, a inspekcije ćute. Sanitarna inspekcija u Subotici nije nadležna da kontroliše promet mesa, a veterinarska upućuje na Glavni inspektorat ministarstva poljoprivrede u Beogradu, od kojih odgovori na pitanja nikako da stignu. Sudeći po količini svežeg mesa iz Mađarske na pijačnim tezgama ove službe su ponovo zakazale.

Sveže, jeftino

- Nije to toliko dobar posao kako narod misli, nema tu puno zarade, 10 do 20 dinara po kilogramu, to nije ništa, ali narod traži. Zašto da plaća kilogram buta 500 dinara kad može na pijaci da ga nabavi za 330 dinara. Meso je sigurno zdravstveno ispravno. Ono se uveče naruči, a ujutru se već ide po njega. U osam sati ono je već na pijačnoj tezgi, sveže iz mađarskog „Metroa” ili „Kore”. Niko ne lageruje sveže meso, jer ni mi nemamo novca toliko da uložimo u zalihe. Primimo narudžbe od kupaca, naručimo od dobavljača i tako svaki dan, da udovoljimo kupcima i sačuvamo ovo malo mušterija što nam je ostalo. Evo, ja sam od jutros prodala dve plećke i nekoliko paketa ćurećih krila, bataka i grudi - kaže nam jedna od prodavačica na gradskoj pijaci u Subotici.
Blizina granici i informacijama omogućava ovim visprenim ljudima da saznaju za akcione cene i pre samih Mađara. Oni „love” takve popuste i tu se ugrađuju u cenu.
- Upravo je akciona cena svinjskog buta u „Metrou” u Segedinu i kilogram košta od 250 do 270 dinara. Dimljeni kare i vrat su 300 dinara - objašnjavaju prodavci na subotičkom buvljaku. - Lako je izračunati i cene u Mađarskoj. Dobavljači zarade na „afi” to je porez koji im se odbije ukoliko pazare za određeni iznos novca. Moraš da potrošiš 200 evra da bi dobio od afe 20 evra, na sav taj iznos. I mi prodavci ugrađujemo se sa 10, 15 do 20 dinara, po kilogramu, zavisno od proizvoda. Tako smo svi na dobitku.
A ovaj novi biznis ugrožava legalne mesare. Kod njih je osetno opao promet poslednjih nekoliko meseci.

- Ne čudi što nam je manji promet mesa i mesnih prerađevina, jer su pijačne tezge postale konkurentske radnje sa duplo jeftinijim mesom. Ne znam zašto je to tako i kako je moguće da je to meso toliko jeftinije nego kod nas. Mislim da se radi o uvozu iz Holandije gde je cena žive mere sto odsto jeftinija nego u Subotici. Osim toga, kod njih je cena stočne hrane i aditivi od kojih se ona pravi mnogo jeftiniji i sve se to odražava i na krajnju cenu pokušava da objasni pojavu šverca mesa iz Mađarske Sveto Velkovski, vlasnik mesare „Bata Kole u Subotici.- Radi se o švercovanoj robi koja se prodaje bez poreza, pregleda veterinara i normalno je da to sve utiče na naš promet. U krizi je i narod ne gleda na kvalitet. Kupuje jeftinije i ne razmišlja o mogućoj zdravstvenoj ispravnosti namirnice koju kupuje.

Imalin i plećka

Prema njegovim rečima subotički mesari nabavljaju meso sa farmi po ceni od 160 do 165 dinara za kilogram žive mere, dok seljaci iz obora svinje cene po 135 dinara. Zbog jeftinijeg mesa koje je preplavilo tržište domaći proizvođači i mesari imaju glavobolju, jer njihovo meso nema ko da kupi.

- Građanima je jedina mera cena i niko se ne pita kakvo je to meso, u kakvim sanitarnim uslovima se drži, kako može pasta za cipele da stoji pored sveže plećke. Država bi morala da reaguje u ovakvim situacijama do kojih je došlo zbog deficita stočnog fonda koji se pokazao kao ozbiljan problem prilikom formiranja cene mesa. Mađari su uspeli da sačuvaju osnovno stado, kukuruz je relativno jeftin iako on ne utiče presudno na cenu mesa ali naši susedi imaju dovoljno stoke u tovu za razliku od nas. Zbog toga je razlika u ceni drastična i pola grada se angažovalo u šverc - ističe Ivan Vojnić Tunić, izvršni sekretar Republičke privredne komore u Subotici i sekretar odbora za poljoprivredu i prehrambenu industriju.

A, kupci i ne kriju da im je kriterijum za izbor kupovine mesa jedino cena. Osim toga, mnogi od njih ne mogu sa sigurnošću da tvrde da i meso koje kupe u nekoj od mesara nije istog porekla.

- Imam četvoročlanu porodicu i dnevno nam je potrebno bar pola kilograma mesa, a živimo od jedne plate. Naravno, da u takvoj situaciji ne samo ja, već i svi ostali sugrađani računamo, kalkulišemo i pazimo na svaki potrošeni dinar. Redovno naručujem sa mojim kompilukom meso kod devojke koja nam donese šta god naručimo. Vidi se da je sveže i do sada nismo imali problema. Možda naši proizvođači i mesari treba da se zapitaju hoće li zadržati posao jer im je ovo lekcija da meso može i jeftinije da se proizvodi. Ako ne znaju kako, neka pitaju Mađare - kaže Jasmina koja ne želi da otkrije prezime ali je redovan kupac ne samo mesa već i ostalih proizvoda koji se iz Mađarske prodavaju na tezgama po subotičkim pijacama.