Svetska dostignuća u oblasti robotike stigla i do Subotice

Priča o Institutu "Mihajlo Pupin" započinje davne 1946. godine, kada su u tadašnjoj Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji osnovani Institut za telekomunikacije i Institut za elektrotehniku. Nakon nekoliko reorganizacija, pripajanjem ova dva Instituta nastao je Institut za elektroniku i telekomnikacije "Mihajlo Pupin", koji je okupio veliki broj amatera, naučnika, inženjera i doktora, od kojih su neki stvoriti uslove za nastanak Laboratorije za robotiku i učinili njen rad presudnim za razvoj moderne robotike u svetu.

Jedan od njih bio je profesor Rajko Tomović koji je, između ostalog, sa profesorom Miodragom Rakićem 1964. godine stvorio prvu protetičku robotsku šaku na svetu, poznatiju pod nazivom "beogradska šaka". Veoma značajan bio je i rad profesora Miomira Vukobratovića, koji je prvi u svetu objasnio veštine ljudskog dvonožnog kretanja pomoću Teorije tačke nula momenta, koja je dobila ime prema tački na stopalu, gde je rezultantni moment svih sila jednak nuli. Zahvaljujući ovoj Teoriji, humanoidni roboti mogli su da hodaju i održavaju ravnotežu prilikom kretanja.

Ova, ali i mnoga druga dostignuća, poput prvih egzoskeleta u svetu, prvog industrijskog robota antropomorfnog tipa UMS 1, edukacionih robota serije Robed, te prvog jugoslovenskog digitalnog računara CER 10, nalaze se danas u Gradskom muzeju Subotica, koji je izložbu o rođenju humanoidne robotike priredio u saradni sa Muzejom nauke i tehnike iz Beograda. Prema rečima Viktorije Šimon Vuletić, više kustoskinje i antropološkinje, značaj izložbe je i u tome što Subotica ima nekoliko srednjih i Višu tehničku školu koje se bave ovim oblastima, a čiji učenici i studenti imaju retku priliku da se upoznaju i vide preteče današnjih izuma.

- Zanimljivo je da mi vrlo malo znamo o sopstvenim naučnicima i velikim ljudima, a ispostavilo se da je jedan od najznačajnijih likova upravo bio profesor Miomir Vukobratović, kako je i sam autor izložbe Ivan Stanić rekao, kalibra poput Nikole Tesle i Mihajla Pupina, budući da je rešio neke od svetskih problema po pitanju dvonožnog kretanja robota. Zanimljivi su i stari modeli kompjutera, poput CER 10, jer danas kada vam dođu deca i to vide, njima je potpuno neverovatno da su kompjuteri nekada bili veličine sobe. Naravno, jedan od najatraktivnijih eksponata je i "beogradska šaka", koja je očigledno bila toliko savršena da su Amerikanci odmah bili zainteresovani da otkupe prava za taj izum. Ono što je lepo, jeste da ovu izložbu prate i vizuelni materijali na tri ekrana, jer je iskustvo pokazalo da su nove generacije okrenute ka vizuelnom, te da više primećuju i bolje razumeju kada je nešto pokretno - objasnila je Šimon Vuletić.

Ono što su velikani robotike započeli, nastavile su mlade generacije i budući naučnici, među kojima su Valentin Orovec i Daniel Bođo, učenici Tehničke škole "Ivan Sarić" koji pohađaju smer Mehatroniku. Na prostoru izložbe, oni su održali prezentaciju na srpskom, mađarskom i engleskom jeziku o život i radu Mihajla Pupina, a potom i o dostignućima svojih vršnjaka u programiranju robota.

- U pitanju je robot prve generacije, koji nema nikakve senzore, već se može čisto programirati. Najveća prednost mu je što je veoma brz, ima svoj radni prostor koji je ograničen i unutar kojeg može da izvodi jednostavne radnje koje mu zadajemo putem kompjutera, kao što je podizanje flaše, premeštanje objekta s jednog mesta na drugo i slično - objašnjava Daniel Bođo, kojem su mehatronika i robotika prirasle srcu. - Mislim da je ovo dobar posao, jer ako voliš i želiš da radiš, veoma je lako. Svi smo mislili da će programiranje biti vrlo teško naučiti, ali nije, samo je potrebno biti skoncentrisan i pažljivo pratiti šta unosimo u program. Takođe, bez prakse nema učenja, te je odmah drugačije kada dobijemo mogućnost da ono što smo naučili pokušamo sami da primenimo i tako uvidimo gde grešimo i kako to da ispravimo.

Izložbu o rođenju humanoidne robotike i 50 godina Centra za robotiku Instituta "Mihajlo Pupin" posetioci mogu da posete do 31. januara naredne godine, u Gradskom muzeju Subotica.