Svetski dan čokolade: koliko grama čokolade ste srećni danas?

Kako bismo "izvukli" blagodeti ove namirnice, trebalo bi da poštujemo preporučeni dnevni unos kakaoa koji iznosi 2.5 grama na dan, što odgovara količini od 10 grama tamne čokolade dnevno. 

- Smatra se da je nedeljni unos od 45 do 90 grama crne čokolade blagotvoran za organizam, odnosno da pomaže u sprečavanju kardiovaskularnih bolesti kao što su infarkt, oslabljeno srce, moždani udar. Ono što čokoladu čini toliko dobrom za zdravlje jeste njen antioksidativni potencijal, za koji se smatra da je u rangu onog koji imaju recimo kupina ili borovnica, a one su najbolja vrsta voća za očuvanje zdravog kardiovaskularnog sistema. Ona utiče i na sniženje krvnog pritiska kod onih osoba kojima je blago povišen pritisak, ali im nije uključena terapija - kaže Karolina Berenji, nutricionista subotičkog Zavoda za javno zdravlje .

Milijardu ljudi širom planete svakodnevno konzumira čokoladu. Glavni krivac za to su upravo njeni sastojci koji povećavaju lučenje hormona sreće - kad jedemo čokoladu mi smo srećni.

 - Ono zbog čega svi mi toliko volimo čokoladu jeste taj što materije koje ona sadrži, povećavaju lučenje serotonina, hormona sreće - objašnjava Berenji. 

Čokolada ima svoje dobre i svoje loše strane. Dobre su vezane za zrno kakaoa (potiče od biljke kakaovac) koje je osnovni sastojak svake čokolade. Loše strane čokolade vezane su za dodatke, kao što su šećeri i biljne masti, koje neretko čine veliki procenat čokoladne table. 

- Sve čokolade u koje je dodata biljna masnoća i koje sadrže veći procenat šećera a manji udeo kakaoa, smatraju se nezdravim. Ukoliko je šećer zamenjen u potpunosti ili u određenom procentu prirodnim zaslađivačima, onda je takva čokolada zdravija. Čokolade koje se preporučuju jesu tamne, one koje imaju veći udeo kakaoa, sedamdeset ili više procenata. Njihov nutritivni profil dodatno se može poboljšati, dodavanjem jezgrastog voća, poput lešnika ili badema, ili suvog grožđa - dodaje ona.

Na tržištu se danas može pronaći veliki broj različitih vrsta čokolada - od tamnih, preko onih svetlijih nijansi pa sve do belih (kojoj je dugo osporavano pravo "čokolade" jer nema kakao u sastavu), sa najrazličitijim vrstama dodataka - jezgrasto i suvo voće, zatim karamela, voćno punjenje, slatki i slani keks, čak i čili papričica. Ali, ono što je najbitnije, jeste da je čokolada kvalitetna. 

- Kvalitet čokolade podjednako zavisi  od kvailteta sirovina koje su ugrađene u njih, kao i od tehnološkog postupka koji se u proizvodnji primenjuje. I pored ugrađenih najkvalitenijih sastojaka čokolada ne mora biti tako dobra ako se ne proizvodi po posebnom tehnološkom postupku - naglašavaju iz fabrike "Pionir"

Svetski dan čokolade obeležava se 7. jula. Smatra se da je baš na ovaj dan čokolada stigla u Evropu, a danas se najviše čokolade po stanovniku jede upravo u Evropi.