Svetski dan socijalne pravde – na javni kazan čeka još 1.000 ljudi

Među onima koji svakodnevno dolaze po tople obroke je i 230 mališana. Iako je subotička Narodna kuhinja među najvećim, potrebe su skoro duplo veće i nema dana kada se neko ne pojavi na vratima Crvenog krsta i moli za pomoć.

- Prema nekim procenama još oko 1.000 ljudi bi trebalo da bude uključeno u program Narodne kuhinje. Bez dodatnog ulaganja, mi imamo mogućnost za pripremanje još oko 400 obroka, a za sve ostalo trebalo bi povećati kapacitete. Naravno, to sve zavisi od finansijskih mogućnosti Grada - kaže Miodrag Varo, stručni saradnik Crvenog krsta Subotica.

Crveni krst u našem gradu godišnje podeli od 15 do 20 tona garderobe, a u zavisnosti od donatora, i školski pribor i sredstva za ličnu higijenu.

- Prošle godine prikupili smo 2.000 paketa hrane i 300 paketa za higijenu, koje delimo našim korisnicima – dodaje Varo.

Pored korisnika bilo kod vida socijalne pomoći, mnogo je onih koji su za sistem „nevidljivi“ i koji žive na rubu siromaštva. Za njih sintagma „socijalna pravda“ trenutno ne važi. To su uglavnom stari i penzioneri, čije su penzije minimalno veće od propisane granice, te zbog 100 ili 200 dinara ne mogu da budu korisnici socijalne pomoći. U poslednje vreme tu je i dosta povratnika iz evropskih zemalja, mahom Roma sa Kosova, kojima je zbog administrativne „nevidljivosti“ otežan pristup zdravstvenim, socijalnim i obrazovnim ustanovama.

Svetski dan socijalne pravde utvrdila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija u novembru 2007. godine, s ciljem borbe protiv siromaštva i stvaranja jednakih šansi za sve.

- Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2017. godini stopa rizika od siromaštva u Republici Srbiji bila je 25,7 odsto, a tom riziku najviše su bili izloženi mlađi od 18 godina (30,5 odsto), kao i oni između 18 i 24 godine (29,7 odsto). Centri za socijalni rad čine osnovu sistema socijalne zaštite na kojoj se temelji podrška najranjivijim grupama stanovništva. Konstantno povećavanje broja korisnika centara za socijalni rad i usložnjavanje njihovih potreba, zahtevaju da se ovaj veoma važan sektor socijalne zaštite reformiše, kako bi se što potpunije zadovoljile potrebe njegovih korisnika - navodi pokrajinski ombudsman prof. dr Zoran Pavlović. - Želimo da skrenemo pažnju, kako javnosti, tako i donosilaca političkih odluka, na činjenicu da ostvarivanje prava na dostojanstven rad i život, na pristup socijalnom blagostanju i pravdi, predstavljaju temeljne vrednosti dobro uređenog društva. Štiteći ljudska prava dajemo svoj skroman doprinos ostvarenju društva u kome će svaki pojedinac, neovisno o svojoj kulturnoj pripadnosti, nacionalnosti, polu, veroispovesti, političkim opredeljenjima, imovinskom stanju ili dobi, imati jednak i delotvoran pristup pravdi.

Ukratko, ako socijalna pravda u svojoj suštini znači da svi ljudi imaju uslove da žive dostojanstveno, postavlja se pitanje da li osoba koja živi u siromaštvu zaista uživa osnovna ljudska prava?