Svi bi da ih udari sreća
Sličnu životnu priču s njom dele mnogi Subotičani kojima, po pravilu da što je društvo siromašnije bolje ide prodaja nagradnih tiketa, nada da su upravo oni srećni dobitnici olakšava životne nedaće.
- Često kupim neku od kartica „ogrebi" u nadi da ću osvojiti automobil. Želja mi je da nagradu poklonim ocu, koji mi je mnogo pružio u životu. O kupovini automobila od zarade mogu samo da sanjam, jer mi je nekad problem da platim i kućne račune - kaže Ljilja Zelić.
Ruža M., prodavačica u trafici, kaže da nema pravila i da ne može da odredi koji to uzrast najčešće kupuje loto ili bingo listiće, ali da je njen zaključak da definitivno najbolje ide prodaja „ogrebi" kartica.
- Ni sama ne znam koliko ih prodam. Čini mi se da svaki drugi kupac dolazi zbog tiketa. Imali smo dva srećna dobitnika automobila. Ne mogu vam opisati sa koliko neverice ljudi proveravaju dobitak. To je zaista čudno, jer ispada da kupuju tikete iako misle da je nagradu nemoguće osvojiti. Obično komentarišu da su nagrade namenjene Beograđanima i da tek ponekom stanovniku drugog grada sreća može da se nasmeši - kaže Ruža M.
Na prodajnom mestu „Lutrije Srbije" u centru grada prodaja tiketa konstantno dobro ide, a prodavci kažu da su Subotičani verni igrači.
- Sve vrste listića i tiketa odlično se prodaju. Nismo imali nijednu veću nagradu u poslednje vreme, ali ljudi ne gube nadu. Zanimljivo je da se mnogi obraduju i zameni listića kao da su dobili premiju. Za neke je to zabava, a za neke vrlo ozbiljan hobi, koji bi mogao da im promeni život - kaže radnica „Lutrije".
Ona dodaje da uplate loto listića imaju svoje uspone i padove i da gužve na naplatnim mestima zavise od visine dobitka.
- Sećam se kada je zbog ogromnog dobitka za „sedmicu" red za uplatu bio do kraja ulice. Sada nije tako, ali ne mogu reći da neka vrsta tiketa bolje ide od drugih. Kupuju ljudi sve, a najviše se nadaju loto „sedmici" i „ogrebi" automobilima.
Njene tvrdnje potvrđuje Marko Vojnić. On kaže da kupuje dnevne novine zbog igara na sreću, uplaćuje loto kombinacije i često „ogrebe" i po nekoliko kartica dnevno.
- Sve me to zabavlja. U početku sam se ozbiljno bavio loto kombinacijama i verovao da jedino smišljenim ispunjavanjem listića mogu doći do dobitka. Međutim, vremenom sam shvatio da bi bolje bilo da tim novcem kupim nešto deci. Deca su odrasla i ja sam se ponovo vratio igrama na sreću i novinama koje s vremena na vreme organizuju nagradne igre. Ako ne kupim, sigurno neću dobiti, a ovako se barem nadam - kaže Vojnić.
U gradu gotovo da nema ulice u kojoj se ne nalazi barem jedna sportska kladionica. U njih Subotičanke ređe zalaze, ali ih muškarci od sedam do 77 godina pune od ranog jutra.
- Svestan sam koliko sam para izgubio, ali klađenje, igre na sreću i kocka su kao zarazna bolest. Devojka me je ostavila jer sam po ceo dan u kladionici, ali šta mogu kada je to jače od mene. Uspeva mi da zaradim koji dinar, ali je to sve sitno, za sada - kaže L. F.
