Svoje probleme gradonačelniku iznelo 523 sugrađana
Od kako je stupio na funkciju gradonačelnika, krajem avgusta 2020.godine, Stevan Bakić uveo je prijem građana svake sredu u Gradskoj kuću. Tokom ove dve godine svoj problem ili sugestiju prvom čoveku našeg grada predočilo je 523 Subotičana iz svih gradskih naselja.
- Predlozi i problemi sa kojima su nam se javljali građani su raznovrsni, od komunalnih i pravnih do ličnih problema, a sugestije se odnose uglavnom na uređenje grada i tu ima dosta korisnih saveta ali i raznih nerealnih, moglo bi se reći, maštovitih, ideja. Glavni komunalni problem celog grada i njegovog okruženja jeste pitanje dostupnosti vodovoda i kanalizacije. On će, najvećim delom, biti rešen zahvaljujući nacionalnom projektu“ Čista Srbija“ iz kojeg će se finansirati 50 kilometara kanalizacije u Subotici, po 25 kilometara u Čantaviru i Bajmoku, preostalih 10 kilometara na Paliću, kao i izgradnja dva nova prečistača otpadnih voda. Najveći broj razgovora se odnosi na lične probleme kao što su zaposlenje, porodični odnosi, nedostatak finansijksih sredstava za razne namene – kažu u Kabinetu gradonačelnika. – Za oko 80 odsto građana može da se kaže da je neka vrsta rešenja njihovog problema ishodovana sa naše strane. To pre svega podrazumeva preduzimanje svih mogućih i raspoloživih mera, koje mi kao Grad imamo, da poboljšamo nečiju situaciju. Nekada je to dovoljno za potpuno rešenje problema, a nekada ga bar ublaži. Nažalost, jedan procenat iznesenih problema je jednostavno nerešiv, a to su uglavnom zaista ekstremni slučajevi.
Prijem kod gradonačelnika svake srede, izuzev jeka pandemije kada su na kratko prekinuti, tražilo je u proseku četvoro sugrađana, a u Gradskoj kući poručuju da će sa ovom praksom nastaviti u ubuduće.
- Prijemi građana doprineli su da se reši jako veliki broj problema, od kojih su neki bili veoma jednostavni, a pravili su ogromnu razliku u životima pojedinaca i porodica. Osim što želimo i dalje da rešavamo probleme, dragocen nam je i uvid u rad gradskih službi i uočavanje nekih širih, sistemskih problema, koje ćemo dugoročno rešavati, a za to nema boljeg metoda od žive reči naših građana – poručuju u Gradskoj kući.
Ne moze invalidska penzija, morate nazad u nastavu da trcite za decom dok ne crknete. Nema veze sto zena ne moze ni na posao sama da odseta. Poruka svima nama je da je sve okej dok smo zdravi, a posle toga mozemo direktno ugroblje ili ubrzano pod pritiskom - posto sve sto je skidano sa plata, svaka oporezovana kupovina i svaki namet sto je placan se vise ne racuna.
Problema na dnevnom nivou - ni jedan ceo čovek! (0,71)
Mora da je zbog ogromne navale kod "prvog čoveka" tj. "nekog čoveka na najvišem nivou" grada Subotice ispušteno iz vida da sam i sam zatražio prijem, ali se nikada nije našao slobodan termini - niti sam ikada kontaktiran. No, raduje me da su svi ostali s radošću dočekani i saslušani.
Moja komšinica je lično podnela prigovor predsedniku države na rad i ne-poštovanja Zakona od strane tog istog tzv. "nekog čoveka na najvišem nivou".
Zato, da je zaista zlata vredna „živa reč građana“, pa i kada kritikuju (ne)rad gradskih službi (komunalni policajci su u vrhu svojevrsne TOP liste), zagovornici (omiljenog) slogana: „Ala volem ovaj režim...“ u Gradskoj kući i JP-ima bi (kad nisu odavno), sad, odmah, ovog trena fasovali kartu u jednom smeru. Budući da nisu, niti će uskoro, bla-bla retoriku o navodno „dugoročnom rešavanju problema“, koja je još jedno, ko zna koje po redu obećanje ludima...i td., treba uzeti sa rezervom.
Док Суботички мутави и ћутљив народ не узме мотку у шаке , неће се ништа променити.
- Dobro došao na nebesa, - reče Sveti Petar. - Vidjet ćemo hoćeš li otići u Raj ili Pakao.
- Samo ti mene pusti u Raj, neće biti problema.
- Pustio bih te, ali moram da se pridržavam procedure. Propis je takav da moraš proživjeti jedan dan u Paklu, jedan dan u Raju. Poslije toga ćeš sam odlučiti.
- Dobro. - reče političar.
Sveti Petar ga otprati do lifta koji se spuštao dolje, dolje, dolje,
sve do Pakla. Vrata lifta se otvore i političar se nađe usred pažljivo
njegovanog terena za golf. U blizini su bile klupske prostorije, a
ispred njih velik broj njegovih kolega političara s kojima je često surađivao. Svi su bili razdragani i sretni, obučeni u lijepa večernja odijela. Prilazili su da ga pozdrave, oživljavajući uspomene na vremena kada su se zajedno družili na račun poreznih obveznika. Poslije su uživali u jastogu, kavijaru i ispijanju šampanjca. No, dan je završio i svi su došli ispratiti ga. Mahali su mu dok se lift polako penjao, penjao, i penjao do visine gdje ga je čekao Sveti Petar i poslao u Raj. Sljedeća 24 sata bio je u društvu veselih duša, premještajući se s oblaka na oblak, svirajući harfu i pjevajući. I ovo vrijeme je brzo prošlo tako da se ponovno našao pred Svetim Petrom.
- Dobro, proveo si jedan dan u Paklu i jedan dan u Raju. Sada izaberi svoju vječnost.
Političar malo razmisli pa odgovori:
- Raj nije loš, ali mislim da će mi bolje biti u Paklu.
Sveti Petar ga bez riječi otprati do lifta i pošalje dolje, dolje i dolje, sve do Pakla. Vrata lifta se otvore i on se nađe usred zapuštene livade prepune raznih otpadaka i smeća. U toj prljavštini vidio je svoje kolege kako skupljaju otpad u crne vreće i čekaju da nešto siđe odozgo.
- Ne razumijem - zajeca on. - Prekjučer sam bio ovdje, tu je bilo igralište za golf i klupske prostorije gdje smo se gostili jastogom i kavijarom, pili šampanjac, plesali i bogovski se zabavljali. Sada je tu pustinja prepuna otpadaka i prljavštine, a moji kolege izgledaju tako jadno. Što se to dogodilo?
Đavao mu stavi ruku na rame, nasmiješi se i pogleda ga ispod obrva, pa kaže:
- Sinoć i preksinoć smo imali predizborne kampanje ... A danas ... danas si glasao.
Hvala Bakiću.