Tajna nestanka Luterove knjige

Stipić piše da se među ovim knjigama nalazila i metrika Martina Lutera na latinskom, grčkom i jevrejskom jeziku. Luter je za svoju crkvu prevodio psalme na nemački i za to mu je bila potrebna metrika ova tri jezika. Na zadnjoj stranici je bio svojeručni potpis Martina Lutera. Knjiga je delo Johanisa Hercbergensisa, čuvenog gramatičara i matematičara, koju je štampao 1525. godine u Gutenbergovoj štampariji u Vitenbergu. Metriku je poklonio Filipu Melanhtonu koji je zajedno sa Luterom radio na prevodu psalma sa grčkog i latinskog na nemački. Filip daruje knjigu Martinu Luteru 1541. godine, koji na njenoj poslednjoj stranici i pravi belešku o tome na latinskom jeziku. Lazar Stipić u novinskom tekstu u „Politici“ precizno citira Luterov tekst na latinskom, ali i daje opis knjige u kožnom povezu veličine 10 puta 17 centimetara, sa 332 stranice. Stipić je i siguran da je ovo jedina metrika iz te godine, te je njena vrednost samim tim velika, a činjenica da je na njoj Luterov rukopis i da ju je on koristio čini je dragocenom.

Nažalost, o vrednosti ove knjige i da je ona postojala u fondu Gradske biblioteke u Subotici svedoči samo tekst u „Politici“ koji je jedini pouzdani, detaljni pisani trag o ovoj jedinstvenoj metrici. Na ovaj podatak pažnju je nedavno skrenuo Mile Tasić, bibliotekar Zavičajnog odeljenja Gradske biblioteke. Za „Politiku“ Tasić objašnjava da je među bibliotekarima bilo poznato da je na ovdašnjim policama nekada postojala ovako vredna knjiga. O tome se malo zna, pa je Tasić nedavno o tome pisao i za lokalni sajt.

- Pouzdano možemo da tvrdimo da je knjiga u Gradskoj biblioteci postojala najmanje do 1940. godine. Biblioteka je tada smeštena u Sokolskom domu, koji po ulasku nove, okupacione vlasti postaje njihov regrutni centar, gde se, naravno, ne vodi računa o knjižnom fondu, te je sklonjen sa polica i razbacan. Pretpostavljamo da je ova vredna knjiga nestala u tom haosu, ali isto tako je moguće da je neko tada znao ili prepoznao njenu vrednost i sklonio je. Knjiga nikada nije pronađena, o njenom postojanju nemamo nijedan drugi štampani trag osim ovog teksta u „Politici“, ali je moguće da je ona sačuvana u nečijoj biblioteci – kaže Tasić.

U poslednjih 70 godina Gradska biblioteka nije uspela da uđe u trag ovom svom izuzetno vrednom delu. U tekstu u „Politici“ Lazar Stipić navodi da je u to vreme biblioteka imala 407 starih knjiga iz 16, 17. i 18. veka. U Gradskoj biblioteci se zna da su one su bile popisane i taj spisak 1941. godine predat je novim mađarskim okupacionim vlastima. Ne zna se ni njihova sudbina.

Biblioteka danas ima šest ikunabula, knjiga pisanih pre pronalaska štamparije, fond stare i retke knjige se uvećao pa samo iz 16. veka poseduju 154 naslova, ali u biblioteci ne znaju koja od starih i retkih knjiga je sa onog Stipićevog spiska od 407 knjiga. Izvesno je samo da nema jedne od najvrednijih, one na kojoj je ostao trag rukopisa Martina Lutera i koja je bila njegov oslonac dok je prevodio psalme na nemački jezik.