Takmičenje risara bez iznenađenja – najbolji par Stipan Kujundžić i Ruža Juhas

Kao što običaji nalažu, domaćin ovogodišnjeg risa Mladen Skenderović dočekao je vredne risare i druge goste u samu zoru. Odmah su se uhvatili posla, pleli užad i proveravali kose a onda posedali na bale slame na čuveni „risarski ručak“ – belu slaninu, „kiselnu“ i luk.

- Velika je čast biti domaćin, to je dosta zahtevan posao. Morate poslužiti goste rakijom ali i gledati da ne preteraju da bi se ceo posao završio kako treba – ističe domaćin. – Ovo je suština i bit „Dužijance“, ono zbog čega se i organizuje. Važno je ovo sačuvati, jer u današnje vreme se ne može videti sem na ovakvim manifestacijama, polako ide u zaborav.  Alojzoje Stantić je je rekao da je ovo jedan od najtežih poslova. Ovde možemo da vidimo kako je to nekada bilo. Naravno, uz doručak a onda i taranu. Slanina je tu jako bitna, ona je pomogla da ljudi sve to izdrže.

Početak takmičenja risara zvonom je označio  gradonačelnik Stevan Bakić.

- Izuzetna mi je čast što se nalazim u Đurđinu na Takmičenju risara čiji je domaćin porodica Skenderović. Osnivač ove manifestacije je u prošlosti imao odličan osećaj da motiviše mlade takmičarskim duhom čime bi ih naterao da nauče ris i očuvaju tradiciju svojih predaka. Subotica nekuje svoja sela, a Đurđin je sa dugom tradicijom – ističe Bakić. - Zahvaljujem se Mariji Kujundžić koja već 30 godina učestvuje u organizaciji Takmičenja risara. Ovakve manifestacije će uvek imati podršku grada a „Dužijanca“ je svetkovina koja je postala simbol grada Subotice. Zbog „kovid“ budžeta smanjena su sredstva u svim sferama, tako i za ovu manifestaciju, ali u razgovoru sa organizatorima gledaćemo da nađemo način da dodatno pomognemo.

Posle pogodbe sa domaćinom, risari su krenuli na posao. Nadmetanje u ručnom košenju stasale pšenice ni ove godine nije donelo iznenađenje – najbrži risarski par bili su Stipan Kujundžić i Ruža Juhas.

- Nema tajni, ovaj posao treba znati. Ako postoji nešto onda volim da kažem, kombajn vrše a ti ideš ispred kombajna – kaže nam Stipan Kujundžić, koji je od 1991. godine neprikosnoven u risu. – Nikada nije teško kada se voli, a naravno nije isto kada je suvo žito. Kosa je bila dobra, nisam je morao oštriti.

Mnogo teže je bilo Ruži da rukoveta za njim, jer je, kaže, žito bilo povaljeno i izmešano.

- Gledala sam da bude snop lep i dobro složen. Od 12 godina sam radila na polju, sve što znam naučila sam od majke – dodaje Ruža. – Ništa mi nije teško. Mlađi neće da uče ovo, teško im je. Ali ako ćeš nešto raditi onda to voli ili nemoj raditi.

Takmičenje risara je već pola veka najvažniji deo „Dužijance“.

- Takmičenje risara je, uz centralnu manifestaciju, najvažnija manifestacija  koja okuplja one koji znaju da rade ris i više od 50 godina neguje tradiciju bunjevačkih Hrvata. Na mlađe generacije prenosimo ono što su naši preci radili, a kako među takmičarima imamo i mlađe verujem da ima budućnost. Imamo radionice veštine risa i naš vrsni Stipan Kujundžić uči mlade kako treba da se radi – u ime organizatora poručuje Andrija Anišić.