Taksa na prvi poljubac

A kad sine proleće, venčanja neće biti kao nekad. Nema mladenaca ovih dana u matičarskim kancelarijama da zakazuju, da rezervišu, da traže vezu za dobar termin. Šta se dešava na toj tankoj liniji kada ljudi odlučuju da dva puta spoje u jedan i da stavljanjem burme simbolično stave svoju slobodu u okove?

Neću da razmišljam danas o tome, a i mnogo je komplikovano, ali vidim da je tu nešto i mnogo skupo. Opština uzima mladencima 6.000 za salu i usluge matičara. Šest hiljadarki za 15 minuta! Po toj tarifi se izdaje najskuplji poslovni prostor, možda čak u Evropi, jer to znači da bi kirija na sat bila 24.000 dinara.

U trenutku kada mladenci sastavljaju svako po jedno krilo da bi poleteli zajedno, opština, sada je to grad, orobi te mlade ljude po žestokoj tarifi. Nije to ništa, reći će neko, jer koliko košta frizura, pa haljina, pa tako redom. Da, ali frizeri, šminkeri, kafedžije... nemaju posao da brinu o razvoju porodice, o natalitetu, o uslovima življenja u nekoj komuni. To je posao onih koji šišaju u Gradskoj kući. Oni su izmislili onaj pronatalitetni fond da bi pospešili razmnožavanje. Istina, taj fond je selektivan, ali je zato ova taksa na prvi poljubac pred gradskim činovnikom besmisleno skupa. Mogu da izmisle i promiskuitetni institut ili klub da bi se popravio natalitet, ali ostaje pitanje zašto mladence kažnjavaju tako skupim zakupom Velike većnice, kao da se venčavaju banka i osiguravajuće društvo.

Da sramota bude veća, kad salu zakupljuju "debele mačke", kako Amerikanci nazivaju bogate kompanije, onda njima Gradska kuća odredi uvredljivo nisku kiriju. Šta stoji iza te poniznosti pred bogatima i ove oholosti prema narodu svom?