Teme koje izazivaju strah najčešće predmet dezinformacija

Koliko su internet i društvene mreže korisni kao izvori informacija i međuljudske komunikacije, toliko mogu da budu i štetni, jer omogućuju svakome da bude kreator sadržaja, koji ne mora nužno da bude istinit. Jedna u nizu takvih informacija bila je da su migranti u februaru provalili u Dečiji dispanzer i potpuno ga demolirali, koju su ubrzo Subotičani počeli da dele i munjevitom brzinom šire putem društvenih mreža, da bi se ispostavilo da je lažna.

- Kada do novinara dođe takva informacija, prvo što radi jeste proverava njenu istinitost. Dakle, prvo smo se konsultovali sa kolegama da proverimo da li je neko o tome nešto čuo i pozvali policiju i Dom zdravlja da proverimo informaciju, koji su demantovali ove navode - kaže Marijana Tolimir, novinarka TV Subotica, dodajući da su u našoj sredini migranti najčešće podložni dezinformacijama. - Sličnu situaciju smo imali i prošle godine, kada je bio miran protest migranata na graničnom prelazu Kelebija. Tada se pojavila informacija da su opljačkali prodavnicu u Malom Bajmoku, za koju se takođe ispostavilo da je lažna. Međutim, dok smo je proverili, bilo je kasno, jer se proširila nekontrolisanom brzinom. To je generalno problem dezinformacija i lažnih vesti, da je u njih lakše poverovati nego kada mi napišemo da se to nije dogodilo, jer je u oba navedena slučaja u pitanju bila nečija neproverena tvrdnja koja je pokrenula lavinu komentara i negativnih reakcija prema migrantima, da bi se bes ubrzo prelio na novinare koji navodno žmure i prećutkuju takve događaje.

Problem dezinformacija i lažnih vesti je upravo to što se najčešće šire putem društvenih mreža, gde ne postoji odgovornost za javno izgovorenu reč, što korisnicima istih omogućava da napišu šta god požele, prilično uvereni da neće biti sankcionisani, objašnjava Goran Todorov, urednik sajta Subotica.com, navodeći da se gotovo svakodnevno susreće sa informacijama koje po pravilu "nemaju ni oca ni majku", ali su nekoga uspele da uvere da su tačne.

- Jasno je da građani, bombardovani velikom količinom informacija, neretko i kontradiktornih, bivaju potpuno zbunjeni, pa i uplašeni. Tu uznemirenost povremeno osetimo i mi u redakciji, kada nam se obrate tražeći da izveštavamo o nečemu što su čuli, a kada proverimo informaciju iz zvaničnih i vrlo pouzdanih izvora, ispostavi se da je pogrešna i neretko ne bude prihvaćena od javnosti, uz opasku "radite za njih, štitite ih, lažete kao i oni", iako za svoju tvrdnju nemaju pokriće. Više puta smo bili u situaciji da neke informacije u interesu umirivanja javnosti demantujemo, iako o tome nismo ni izveštavali. Prosto, nedostaje odgovornost pri deljenju informacija, medijska pismenost je na veoma niskom nivou, a svemu tome doprinosi i realnost da danas kroz društvene mreže svi mogu da izveštavaju o svačemu, nesvesni posledica i kakve reakcije mogu da izazovu. Srbija je polarizovana po mnogo pitanja, pa tako i oko korona virusa, vakcinacije, migranata i dnevne politike, te se mišljenja i stavovi svakodnevno, žučno i verbalno agresivno, ukrštaju na društvenim mrežama, što još više doprinosi zbunjenosti onih koji su negde "između" - objašnjava Todorov. - Informisanje javnosti uzimamo kao vrlo ozbiljan i odgovoran zadatak, te poluinformacije koje dobijamo, a ne uspemo da proverimo i pouzdano utvrdimo njiihovu verodostojnost, ne delimo sa javnošću. Živimo u vremenu u kojem informacije samo nadiru, a sa njima u paketu i dezinformacije, palanačke priče ili kako se u žargonu kaže "patke", koje ne moraju nužno da imaju maliciozan kontekst, ali svakako mogu da unesu nemir, pa i razdor u javnosti.

Potreba da se čovek informiše o svemu što ga okružuje proizilazi iz činjenice da nam informacije pružaju sigurnost, stabilnost i predvidljivost, objašnjava psiholog Boris Telečki. Međutim, kako dodaje, problem nastaje kada dođe do hiperinflacije informacija, što izaziva zbunjenost, strah i nepoverenje, naročito kada kontradiktorne informacije dolaze iz zvaničnih institucija i medija. Tada se građani okreću alternativnim izvorima informisanja, ali u nedostaktu znanja i kritičkog razmišljanja, konzumiraju sadržaje koji odgovaraju njihovim uverenjima i stavovima, zbog čega su podložni ozbiljnim manipulacijama.

- Ljudi su skloni tome da više poveruju i uklope u svoje referentne okvire nešto što se slaže sa njihovim uverenjima i stavovima, a posle je to teško razuveriti. Takođe, okolnosti u kojima se te informacije šire doprinose nekritičkom prihvatnju i formiranju javnog mnjenja kojim je lako manipulisati. Poznato je da je strah veoma efikasna alatka za manipulaciju javnim mnjenjem, jer smo kod tema gde je prisutan strah, kao što su zdravlje i bezbednost, podložni da informacije prihvatamo "zdravo za gotovo" i da ih potom generalizujemo. Dakle, taj inicijalni strah, koji je normalan kada se susrećemo sa nečim nepoznatim, na ovaj način biva povećan, zloupotrebljen, manipulisan i instrumentalizovan - objašnjava Telečki. - Zbog toga su dezinformacije i lažne vesti jako opasne, jer mogu da iskrive našu sliku o opšte poznatim naučnim činjenicama i da nas učine sluđenim. Zbog psiholoških posledica koje takvo informisanje može da ima, ključno je da se građani upoznaju sa medijskom pismenošću, koju je potrebno prilagoditi današnjem vremenu i uvesti u obrazovni sistem, jer je to jedan od načina da se smanji pojava ovakvih sadržaja.

Izuzev na društvenim fakultetima, medijska pismenost je tek nedavno delimično uvedena u obrazovni sistem i to kroz izborni predmet Jezik, mediji i kultura, koji se izučava u Gimnaziji "Svetozar Marković". Po rečima predmetne profesorke Bojane Đorojević, ovaj predmet iz godine u godinu bira sve veći broj đaka, koji uče o medijima kao sredstvima informisanja i obrazovanja, senzacionalizmu, dezinformacijama i lažnim vestima, ne bi li na taj način postali kritički konzumenti medijskih sadržaja.

- Postoji istraživanje koje je pokazalo da učenici srednjih škola veliki broj sati dnevno provode čitajući razne vesti na internetu i tome treba posvetiti ozbiljnu pažnju, jer oni prilično nekritički prolaze kroz sve te sadržaje i ne mogu da razluče prave od lažnih vesti. Na primer, njima su najinteresantniji blogeri i vlogeri, a uopšte ne mogu da prepoznaju da većina njih zapravo reklamira prozvod koji prikazuje, sve dok im se detaljno na to ne ukaže i to im je bilo zanimljivo da uoče kao prikrivenu reklamu - objašnjava Đorojević, dodajući da bi medijska pismenost trebalo da postane obavezujuća u okviru nekog predmeta. - Medijska pismenost je jako važna, pogotovo zato što mladi većinu stvari rade preko interneta i kada treba da napišu neki referat, ne mogu da razluče šta su relevantni izvori, a šta ne. Na tome se stalno mora insistirati, da koriste proverene informacije i da shvate da, ako se nešto pojavilo na internetu, ne mora nužno da bude istinito.

2. APRIL - MEĐUNARODNI DAN PROVERE ČINJENICA

Na današnji dan, 2. april, obeležava se Međunarodni dan provere činjenica, koji je ustanovila mreža fekt-čeking organizacija iz celog sveta. Kako nas ne bi preplavile dezinformacije i lažne vesti, koje naročito u kriznim situacijama mogu da imaju razorne posledice, poput izazivanja straha, širenja panike, agresije, mržnje i, ono najopasnije, pozivanja na akciju protiv onoga čega se neosnovano plašimo, stručnjaci savetuju da prilikom informisanja uvek biramo kredibilne medije i da u slučaju sumnjivih i suviše senzacionalističkih napisa, obavezno proverimo izvor, pre nego što kliknemo "podeli".

- Jako je lako kliknuti to "podeli", ali treba stati i razmisliti da li se to stvarno desilo i koje su posledice ako budem učestvovao u širenju jedne takve lažne vesti koja je usmerena protiv nekoga. Naravno da običan građanin ne može da proveri vest u policiji, ali ono što može je da proveri izvor informacije, da li je o tome još neko pisao i da li ona zadovoljava formu vesti. Prava vest koju je napisao novinar, a koji je prethodno proverio sve informacije, sadržala bi da je događaj potvrdila policija ili neka zvanična institucija, imala bi očevice, odnosno nekoga ko je u tom trenutku bio na mestu događaja, stručnjaka koji govori o problemu i nikako ne bi bila senzacionalistička - poručuje novinarka Marijana Tolimir.