Teški dani za Gradsku biblioteku

Osnivač, Grad Subotica, je za biblioteku odvojio prilično malo sredstava, pa tako ove godine ova ustanova za kupovinu novih izdanja na raspolaganju ima jedva 300.000 dinara, a otprilike ista suma se može potrošiti i na razne manifestacije.

„Gradska biblioteka je najstarija kulturna institucija u Subotici. Svojevremeno, pre 125 godina, je otvorena na inicijativu našeg najvećeg istoričara, Ištvana Ivanjija. Veoma smo ponosni na biblioteku koja je u većem delu proteklog perioda bila najveća i vodeća kulturna institucija ovoga grada. Najveći deo naše kulturne baštine se nalazi u ovoj zgradi, koja je izgrađena 1895. godine. Biblioteka je započela velike reforme da se prilagodi ostalim centralno-evropskim bibliotekama.

Civilizacijski, razvoj zahteva da digitalizujemo našu književnu baštinu, što smo većim delom i započeli, a delom i završili. Zahvaljujući pomoći Nacionalnog saveta Mađara smo kupili jedan od najmodernijih skenera. Časopise iz 19. veka smo već digitalozovali, a uspeli smo da sačuvamo i stare, veoma retke knjige koje su štampane pre 1500. godine. Uredili smo i rasvetu zgrade, popravili krovnu konstrukciju, tako da nam krov napokon ne prokišnjava. Počeli smo sa osmišljavanjem i hrvatskog dela biblioteke. Takođe zahvaljujući NSM-u, uspeli smo kupiti i naš prvi službeni automobil koji će stići ovih dana. Mi smo prva biblioteka na prostorima bivše Jugoslavija koja je 1964. godine potpisala bilateralni sporazum sa bibliotekom iz Segedina, a konstantna saradnja je i sa bibliotekama iz Budimpešte, Zagreba i Osijeka. Zahvaljujući ministarstvu kulture, naši saradnici su mogli posećivati seminare, a i sami smo organizovali licencirani seminar u Subotici.

Važno je naglasiti da je Gradska biblioteka osnivač i organizator „Književnih dana Deže Kostolanji“ i manifestacije „Književni KIŠobran“, u čast Danila Kiša.

Ponosni smo i na činjenicu da biblioteka ima čak 6.000 čitalaca, a cilj ovogodišnje kampanje je da naše članstvo dostigne brojku od 10.000“, objašnjava direktor.

Dragan Rokvić (foto: Subotičke novine)

Prema zahtevima postavljenim pred biblioteke u gradovima sa 100.000 stanovnika, trebalo bi godišnje obezbediti 8,5 miliona dinara za kupovinu knjiga. Subotica je do sada, godišnje, odobravala 900.000 dinara.

„I ove godine su nam odobrili tih 900.000 dinara, ali zbog činjenice da su prošlogodišnju dotaciju preneli na ovu godinu, realna suma sa kojom raspolažemo ove godine je između 250.000 i 300.000 dinara. To je istorijski minimum, i kao direktor, mogu samo da se žalim zbog činjenice što deca iz Subotice neće moći dobiti potrebne knjige. Od tih nepunih milion dinara smo mogli kupiti između 700 i 1000 knjiga. Još je uvek veliki problem što sa Mađarskom i Hrvatskom nemamo bilateralne ugovore. Sramota je što još uvek moramo da švercujemo knjige preko granice i što su zbog toga pojedine nacionalne zajednice u teškom položaju. Zbog toga smo inicirali da se pojačaju ovdašnji izdavači, na primer „Forum“, koji je nekada bio odličan izdavač. To bi bilo potrebno da se vratimo barem na nivo gde smo bili pre nekoliko decenija.

U vezi budžeta, žalili smo se gradonačeniku, ukazali smo mu na više tačaka raspodele novca. Grad je za ukupno informatičko uređenje Gradske biblioteke, znači za računare i ostalu tehniku, predvideo 10.000 dinara. Za obeležavanje 125. godišnjice postojanja biblioteke od grada nismo dobili ni dinara. Za sve manifestacije smo ukupno dobili 300.000 dinara, za organizovanje predavanja i radionica na primer, za celu godinu nam je ukupno odobreno 5.000 dinara. Nije to tako svugde, postoje gradovi u Srbiji gde se odvaja impozantna suma za kupovinu knjiga. Sve to dokazuje da se borimo sa zaista velikim problemima. Da ne govorimo o tome da ćemo morati ukinuti naše manifestacije, koje su poznate širom Evrope. Realna je bojazan da ćemo manifestacije, kao što su „Dani Kostolanjija“ ili „KIŠobran“ morati ove godine otkazati. Razgovaraću o tome sa gradonačelnikom, jer je sadašnja situacija zaista tragična“, žali se Rokvić.

Na pitanje kakvu poruku ima ova odluka i na šta možemo računati u budućnosti, Rokvić je naglasio da se vide problemi u prepoznavanju osnovnih kulturnih vrednosti.

„Grad bi morao biti ponosan na sve što muzej, istorijski arhiv i biblioteka predstavljaju, jer su to ogledala grada u kojima se vidi kakav je kulturni život u Subotici. Mislim da bi grad trebao usvojiti mišljenje da su to bastioni kulture u gradu. Kulturna politika se međutim okrenula prema nekim drugim vrednostima. Nije moj posao da kritikujem rad drugih, ali kao direktor biblioteke ne smem da dopustim da se biblioteka ruinira i da se zaustavi civilizacijski razvoj. Moj zadatak je da o tome razgovaram sa gradonačelnikom, sa ministarstvom, sa svojim strateškim partnerima, jer je biblioteka javna institucija koju priznaju i u inostranstvu, koja je izrasla u značajnu instituciju koja služi za primer mnogima. U Subotici se sad dešava veoma interesantna stvar; iz gradskog budžeta se za kulturu odvaja 9 posto, što je prilično veliki procenat. Beograd za iste ciljeve izdvaja samo 2 posto. Moje mišljenje je da nad ovom sumom treba da stoji strateški dokument, strategija kulturnog razvoja Subotice, koji nedostaje već godinama. Mi, poslanici kulture, želimo videti da postoji ideja, da postoje prioriteti, zakonom određeni zadaci, javni interes, koji se pojavljuju u tom dokumentu. Morali bismo znati šta želimo, moramo poštovati našu tradiciju i našu istoriju, ali i videti put kojim želimo poći. Moj zadatak je, i obaveza, da obavestim javnost o teškoćama i problemima sa kojima se susrećemo tokom rada, jer stojim na čelu velike i značajne institucije i ne smem dopustiti da propadne, jer mi nemamo drugu istoriju, nemamo drugu tradiciju i nemamo drugu biblioteku, samo ovu jednu“, objašnjava direktor, dodajući da su od NSM-a dobili pare za izradu planske dokumentacije za izgradnu multimedijalnog centra i čitaonice.

„Jene Hajnal nam je od velike pomoći u ostvarivanju naših planova i ja se nadam da ćemo uz njegovu i pomoć gradonačelnika uspeti naći kompromis u cilju ostvarivanja naših planova; da se Gradska biblioteka, esencija kulture grada podigne na nivo koji je dostojan nje same. Ja, kao rođeni Subotičanin, se nadam da će politika prepoznati vrednosti biblioteke, što trenutno nije slučaj“, zaključio je Rokvić.