Tibor Pekar dobitnik nagrade „Pro urbe“

Pekar je jedan od osnivača Subotičkog kamernog orkestra i Gudačkog kvarteta i 25 godina je bio koncert majstor Subotičke filharmonije.  Radni vek je proveo u Muzičkoj školi, gde je na put izveo 33 generacije đaka.. Još kao profesor počeo je da istražuje muzičku prošlost Subotice a njegovim perom nastala su dela: „Muzički život Subotice 1900-1918“, „200 godina orkestarskog muziciranja u Subotici“, „140 godina Muzičke škole u Subotici“,  „100 godina Subotičke filharmonije“, (na mađarskom i srpskom jeziku),  „Istorija Subotičkog pevačkog društva“, „Muzički život Subotice u drugoj polovini 19. veka“, „Muzički život Subotice između dva svetska rata“, „150 godina Muzičke škole u Subotici“, monografija Ernea Lanjija...

Zbog svega ovoga, priznanje „Pro urbe“, koje će mu biti dodeljeno za Dan grada, priznaje nije ga iznenadilo.

- Nekoliko puta do sada sam bio predložen i evo ove godine su me i izabrali.  Ali, niko od nas ne radi zbog  nagrada, već se trudi da da svoj maksimum u onome što radi. Međutim, ja sada, sa ovoliko godina mogu da kažem da nikada u životu nisam radio, već uživao u sviranju, predavao violinu, skupljao materijal za knjige... Na posao sam uvek odlazio i vraćao se sa osmehom. Zato ovu nagradu ne smatram priznanjem za rad, već za svoj entuzijazam – iskreno će Tibor Pekar.

Od kada je sa samo devet godina zasvirao u pozorišnom orkestru u Bačkoj Topoli, do danas kada je prešao 80 leta, Tibor Pekar nije se odvojio od violine.

– U Bačkoj Topoli nije postojala muzička škola, ali je postojalo pozorište kome su trebali muzičari, te su raspisali konkurs za učenje violine. Tako sam sa samo devet godina zakoračio u koncertni život – seća se naš sagovornik. - Kada sam bio mlad Subotička filharmonija je radila tokom cele godine, svirali smo na Paliću, sa solistima iz svih muzičkih centara bivše Jugoslavije. Sada nije tako i žao mi je zbog toga, jer umetnicima treba dati što više prostora.

Po odlasku u penziju počeo je intenzivno da proučava muzičku prošlost Subotice.

- Svaka knjiga detaljno opisuje pojedinačne periode muzičkog života u gradu, a iz njih možem da saznamo da Subotica ima mnogo razloga da bude ponosna na muzičko bogatstvo koje poseduje. Tu su svoje mesto našli mnogi značajni i manje značajni umetnici i ljudi koji su na različite načine povezani sa muzikom. Na primer, malo se zna da su se u našem pozorištu od samog osnivanja igrale opere i operete i da je Srpsko narodno pozorište ovde redovno igralo predstave – pojašnjava Pekar otrkivajući da je u pripremi je i deseta knjiga. – Ona se  bavi ženama koje su ostavile ozbiljan trag u muzičkom životu grada, odnosno krenule su iz Subotice, iz ovdašnje muzičke škole, da bi ostvarile karijeru u velikim muzičkim centrima. Istraživač nikada ne miruje, a teme se same otvaraju. To je još jedna lepota ovog posla.

Tibor Pekar je 2012. godine dobio najveće priznanje Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara, a 2019. je od predsednika Mađarske, Janoša Adera dobio državno priznanje Mađarske.