Titova vila se prodaje za 800.000 evra

Konenova vila, ušuškana među drvoredima Splitske aleje, restitucijom je vraćena nasledicima porodice Konen, nekadašnjim industrijalcima i veleposednicima, koji kako saznajemo ne žive u našoj zemlji i po pravosnažnosti rešenja Agencije za restituciju odlučili su da je prodaju. Vila je decenijama unazad bila u raljama birokratije, te je, prepuštena zubu vremena, i neophodna joj je ozbiljna rekonstrukcija.

Vila Konen, pripadala je jednom od tada najbogatijih Subotičana Vilhema Konena, suvlasnika klanice “Konen i Hartman”. Izgrađena je 1900. godine po projektu Ferenca Rajla, a za razliku od drugih vila koje su imale i ekonomski deo sa voćnjakom i vinogradom, iz  kuće je napravljen teniski teren.

- U kojoj je meri Rajhl uticao na vlasnika ili obrnuto ne možemo znati, ali je sigurno da ovaj objekat predstavlja još jedan njegov eksperiment u traženju svojstvenog izraza u arhitekturi. Rajhl je prihvatio centralnu lokaciju vile na parceli, okrenuo je prema zelenilu šume i formirao ukrasnu predbaštu „za pokazivanje” ali je umesto voćnjaka i vinograda iza vile postavio teniski teren - navodi se u objašnjenju Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. - Prihvatio je i centralnu organizaciju vile oko trpezarije koja je sa tremovima činila jezgro porodičnog i društvenog života, mesto susretanja i preplitanja života u zatvorenom prostoru i prirodi. Oko trpezarije su bile grupisane sve ostale prostorije. Bočno se pristupalo u gostinsku i spavaću sobu, koja je imala direktnu vezu sa kupatilom i zahodom. Za razliku od svih prethodnih rešenja na Paliću, ove prostorije je arhitekta pomerao i stavio u najbolji, funkcionalni međuodnos. Ma koliko da su prethodne vile odavale utisak luksuza, pitanje sanitarnog čvora ostajalo je nerešeno. U Konenovoj vili su se ove prostorije prvi put pojavile.

Naglašeni zabati centralno postavljenih tremova ukazuju na funkcionalno najvažniji prostor vile. U toj igri sa stilovima, masama i oblicima, a u želji da se asimetrija vile što više naglasi, istakao je bočni toranj, koji je isključivo dekorativni element. U oblikovanju fasada nije prihvatio vladajući „švajcarski stil” ali ga nije ni odbacio u potpunosti. Primenio je drveni dvorišni trem i dekorativni bondruk po ugledu na švajcarske vile, ali je u oblikovanje ovih elemenata uveo vijugavu secesijsku liniju.  Rajhl je inspiraciju nalazio kako u secesiji, tako i u baroku i eklektici.

Početkom veka je izgrađeno tek nekoliko vila sa secesijskim karakteristikama, ali nijedna buduća nije uspela da nadmaši Konenovu vilu ni u organizaciji prostora, niti u oblikovanju.

Porodica Konen je tokom Drugog svetskog rata doživela sudbinu mnogih svojih sunarodnika Jevreja, a komunistička vlast  je 1946. godine konfiskovala je svu imovinu zbog navodne saradnje Vilhema Konena mlađeg sa okupatorom, iako je bio antifašista i pomagao Narodnooslobodilački pokret. Bio je čak i u nemačkom i mađarskom zarobljeništvu kao oficir Vojske Kraljevine Jugoslavije. Posle rata je osuđen kao "narodni neprijatelj". Čak dva puta je izbegao smrtnu kaznu, a iza rešetaka je proveo više od dve godine, tokom kojih mu je oduzeta imovina.

Raskošna vila na Paliću je nacionalizovana i vlasništvo države. U njoj je 1963. godine jednom prespavao Josip Broz i od tada je zovu i Titova vila. Dobrica Ćosić je u njoj pisao “Korene”, a tu su boravili i Oskar Davičo, Antonije Isaković, Milan Konjović...

Vilim Konen Mlađi rehabilitovan je 2013. godine, što je dalo osnov potomcima da od države traže povrat oduzete imovine, pa i vile na Paliću.