Tramvaj u srcima Subotičana

Drugog aprila 1974.godine poslednji put se čulo zvono subotičkog tramvaja. U poslednju vožnju kompozicija od po pet motornih kola I prikolica je krenula oko 17 časova sa stanice u Malom Bajmoku. Od tada do danas mnogo puta je se govorilo o vraćanju tramvaja, ali za naše prilike to je jedna neizvodljiva investicija.

Sedmog septembara 1897. godine krenuo je prvi tramvaj u Subotici i saobraćao je na liniji od somborske kapije, preko Rudića, zatim Korzom do pruge na Paliću. Dužina ove tramvajske linije bila je oko 9 kilometara. Subotičani se rado sećaju tramvaja.

U protekle skoro četiri decenije u više navrata Subotičani su pokušavali da ubede lokalnu samoupravu da se vrati tramvaj ili bar uvede trolejbus. Stručnjaci objašnjavaju da bi ponovno uvođenje tramvaja bila veoma skupa investicija od najmanje 30 miliona evra i da u ovo vreme krize grad ne može da stane iza takve investicije.

Bilo je tri vrste kola: pogonska, sa trolom, zatvorena i letnja otvorena prikolica. S obe strane kola bile su drvene klupe, okrenute u oba pravaca. Putnici su se pridržavali za porcelanske držače, a po sredini kola, po plafonu bila je provučena vrpca za zvonce, koju su svi nekontrolisano koristili, često na užas strogo poslovnih vozača. Polazak je označavan jakim zviždukom u pištaljku, a često su i putnici zviždali, što je znalo da izazove i sukobe. Uspomena na Tramvaj je građanima ostavljena na uglu ulice Rudić. Očigledno je da će želja zvana tramvaj ostaće samo u srcima Subotičana, barem dok ne izađemo iz krize.