Transplantacija srca i pluća Danielu jedina nada

Ali nevolja nikada ne ide sama. Pokazalo se to mnogo puta, a ni Daniel nije izuzetak. Otac ga je ostavio pre desetak godina, a jedina podrška u borbi sa bolešću mu je majka Monika, koja i pored svog truda i rada jedva uspeva da im obezbedi ono najosnovnije da bi preživeli.

- Danielovi problemi sa zdravljem počeli su pre sedam godina, dugo je kašljao i kada mu je urađen EKG videlo se da ima više od šuma na srcu. Od tada se leči na Dečijoj klinici u Tiršovoj u Begradu, gde su mu ustanovljeni problemi sa srcem, tačnije anomalija mitralne valvue praćene značajnom mitralnom regurgitacijom. Do sada su govorili da će ga operisati, ali poslednji put kada smo ležali rekli su da to neće biti moguće i da je jedino rešenje transplatacija srca i pluća – priča majka Monika. - To će biti jedino moguće u Beču ili Londonu, a pitanje i kako će uspeti jer su u pitanju dva organa. Kada će to biti ne znamo, a kako nam je rečeno, najpre treba da dođe na listu čekanja za transplataciju organa.

POMOĆ ZA DANIELA - Svi koji žele da pomognu Danielu, mogu pomoć da odnesu u njihov dom u Ilindenskoj ulici 21 ili da se jave majci Moniki na telefon 064/32-26-975. Na ovaj broj telefona može da se izvrši POSTNET uplata, a ko je u mogućnosti može i da uplati na dinarski račun koji glasi 355-0003200614990-82.

Za to je potrebno prvo sakupiti novac. A njega nema. Monikina plata, koja radi kao spremačica u Policijskoj upravi Subotica, odlazi na ratu stambenog kredita, koja je sto evra, i režije i lekove, te im za život ostaje jedva nekoliko hiljada dinara. Nekada im je i ono najosnovnije, hrana i higijena, veliki luksuz, a odeći i kućnim aparatima da i ne govorimo.

- Srećom, najskuplji lek, koji košta dve hiljade evra i traje jedva mesec dana, finansira RFZZO. Ali tu su stalne kontrole u Beogradu, ostali lekovi... - nastavlja majka.

Daniel dane provodi u trošnoj kućici, gde mu društvo prave ptičica i mačak. Oni su mu, kaže, najmiliji drugovi. Kako se jako zamara, već tri godine ne ide u školu, već nastavnici dolaze kod njega. Čeka ih nestrpljivo, ne toliko zbog gradiva, koliko da bi mu preneli šta mu rade drugovi iz odeljenja.

- Posećuju me i drugovi i drugarice. Nedostaje mi škola, ali kad oni dođu, onda kao da sam i ja tamo – priča nam Daniel. - Volim da učim, a najteže mi idu strani jezici. Nekada su dani baš dugi, voleo bih da bar imam internet, da ga malo prekratim.

I nastavnici sa puno ljubavi i razumevanja odlaze kod Daniela. Od njega se vraćaju puni utisaka i sa jedinom željom – da što pre ozdravi.

- Dok je bio u nižim razredima, Daniel nije imao toliko problema sa zdravljem i sve je bilo u redu. Nevolje su počele kada je krenuo u više razrede, te su nastavnici, uz saglasnost Ministarstva prosvete, za njega pripremili IOP (individualni obrazovni program) i dolaze kod njega kući – objašnjava Marija Milodanović, direktorka škole „Jovan Mikić“. - Za njega imaju samo reči hvale. Brzo savladava gradivo, lepo uči, uspešno je završio sve razrede. Trudimo se da pomognemo i na drugi način, zahvaljujem roditeljima naših đaka na plemenitosti, jer je ovoj porodici svaka pomoć preko potrebna.