Trenchtown 09, dan drugi
Popodnevni pljusak bio je pravi prolećni i doneo je osveženje. U starom autobusu koji iz Subotice vozi do festivala, mogla su se čuti sveža iskustva sa roštilja (da li je meso bilo prezacinjeno?), a par pripitih mladića pokušala je pesmom („Po šumama i vodama...").
Čast da prvi nastupe na glavnoj bini pripala je beogradskom triju Petrol. Publika je mogla da vidi u punom sjaju, a bend je bio eksplozivan u Pogrešnom spoju. Tokom sviranja najubojitijih rifova (npr. Beirut), gitarista-pevač Ilija je demonstrirao i novu vrstu pačjeg hoda.
Njihov nastup bi sigurno bio efektniji da je bio kraći. Ovako, tempo je u drugom delu seta opao (bend je svirao nekoliko novih pesama), a energija je vraćena tek pri samom kraju, u hitu Sve jedno je.
Pripreme za koncert Laibacha su trajale celu večnost, a instrumentalna verzija Bože pravde bio je znak da je sve spremno. Prvi deo seta su činile interpretacije poznatih himni, a drugi je bio rezervisan za hitove.
Najzanimljivija, ako ne i jedina zanimljiva stvar u vezi sa ovim koncertom je njegova moguća ideološka dimenzija - Laibach svira na Praznik rada u vreme ekonomske krize. Ipak, posle akademskih teorija se setimo da ovaj bend ušima već duže vreme nije ponudio nešto naročito zanimljivo.
S.A.R.S. su nastupili u terminu rezervisanom za zvezde večeri, i... to su i bili! Jedino što su promašili bio je sâm festival. Njihova svirka odisala je estradnim ugođajem, a prostakluk je bio tu da stvori utisak kakvog-takvog sadržaja. Pa, ko voli - nek izvoli.
Publika u prvim redovima je frenetična, ali pogled sa strane otkriva da je većina ipak došla zbog znatiželje, preciznije - Buđavog lepca. Nastup je otvoren pesmom Ibro, a Ratujemo ti i ja (svirka uživo otkriva da je reč o čistom narodnjaku, a ne o zezanju) je podigla temperaturu blizu ključanja.
Ali kada je potom usledila provala primitivizma koji se izdaje za humor (npr. kad MC podrigne u mikrofon) samo je pitanje dostojanstva koliko ćete još sekundi ostati na istom mestu.