Trenchtown kao žrtva generacijskog nerazumevanja
Ovih dana potvrda takvim trendovima je i priča o gašenju Trenchtowna, festivala rokenrol muzike, koji je za samo par godina prešao granice Subotice i Srbije i privukao dosta ljubitelja iz cele Evrope, kao i popularnih evropskih rok bendova.
Festival se održavao tokom maja ili juna u šumi na Tresetištu, a zatim u auto-kampu nedaleko od Palića, u kojem su mladi ljubitelji rokenrola mogli sa sopstvenim šatorima sebi da obezbede jeftino boravište za sve vreme festivala, i iskuse letovanje koje uglavnom ne mogu sebi da priušte. Ukusi definitivno jesu različiti, i o tome ne treba raspravljati, ali baš zato gradska uprava nije smela prepustiti festival na milost i nemilost onima sa drugačijim ukusom, i dozvoliti da se on ove godine ne održi - u prevodu ugasi - prosto zbog toga što pojedinim stanovnicima MZ Palić smeta ovakva i uz to glasna muzika. Rukovodstvo grada je uvažilo njihove žalbe, i prosto prestalo da podržava festival.
U svemu tome svakako ima i sukoba generacija, što treba razumeti, ali se ipak nameće pitanje kako je Trenchtown tako lako „skinut sa programa“, dok su recimo druge manifestacije poput Prvomajskog uranka, u stvari upravo vašara, na samoj obali Palića, vrlo vitalne i žive i nikome ne smeta previše decibela turbo-folka, niti oblaci dima iz šatri na obali Palića od pečenja ćevapa, jaganjaca i ostalog roštiljskog provijanta. Pritom, od radničkih prava i prvomajskih protesta na tome mestu nema ni reči, a ni mesta.
I dok je Trench rok festivalu zabranjeno da se smesti van naselja u jednom auto-kampu, protekle zime je udruženje uzgajivača svinja u samom centru grada podiglo pozamašni šator u kojem su predstavili svoj raskošni asortiman - svinjske polutke, slaninu, sušena rebra i svinjske glave, a usput naravno ponudili i sveže ispečene roštiljske kobasice, pljeskavice, uz vino i rakiju, i prikladnu muziku koja ide uz to. Šator je bio, ni manje ni više, razapet pod prozorima otmenog secesijskog zdanja Gradske kuće, simbola građanske i gradske Subotice.
A ako Trenchtown zaista propadne zbog preglasne muzike, biće to jedan od najbesmislenijih razloga i izgovora sa, kako mladi smatraju, velikim posledicama.
„Trench je ipak bio naš brend, volontirali su naši klinci, nastupali i neki subotički bendovi, a mnogim mladima su ti dani bili jedino letovanje, jedino ostrvo slobode na kojem se nikada ništa drastično nije dogodilo (nije bilo tuča, overdosea, silovanja, iako su svi bili na gomili, danima bez „kontrole“). Konzervativna Subotica je odnela još jednu pobedu, ali to je Pirova pobeda, osvetiće joj se, kao i uvek, nekanalisani bunt mladih kroz još više grafita po sveže okrečenim fasadama, preko novih međunacionalnih incidenata i prezira prema „gradu penzionera“, kaže jedan od stalnih posetilaca dosadašnjih Trenchtowna.
