Tri moguća rešenja za sanaciju Gradske deponije

Kako objašnjavaju nadležni, prvi predlog je i najjeftiniji. Stajao bi oko 5,5 miliona evra, a podrazumeva da se samo rasuto smeće sakupi i odnese, a da svo ostalo ostane i uz mere sanacije, postane brdo.

- Sličan primer postoji u Kiškumhalašu. Slična je okolina i njihova bivša Gradska deponija se nalazila na teritoriji jezera, a sada to izgleda kao jedno pristojno brdo, na kome se odvijaju razne sportske aktivnosti, trči i vozi bicikl, a okolo u jezeru ljudi mogu da pecaju ribe - kaže Nikola Jovičić, rukovodilac Radne jedinice „Planiranje i razvoj“ u JKP „Čistoća i zelenilo“.

Druga varijanta, koja je i najskuplja i stajala bi 21 milion evra, predviđa kompletno vađenje svog smeća i njegovo prebacivanje na drugu lokaciju, dok je treća neko srednje rešenje između prve i druge i po ceni i po rešenju – koštala bi oko 10 miliona evra i podrazumevala bi delimično vađenje otpada.

- Varijanat B podrazumeva kompletno dislociranje smeća, zato je i najskuplja, jer se radi o preko dva miliona tona otpada. To je tzv. švedski model koji podrazumeva kompletno dislocijanje, obradu i iskorišćavanje onog smeća koje se može iskoristiti, a ostatak se nosi na neku drugu lokaciju gde neće biti ugroziti prirodu. Varijanta C je da se smeće delimično izvadi i ono što može da se iskoristi će se iskoristiti i neće ostati na telu deponije. Varijana C se pre svega odnosi na korišćenje biorazgradivog otpada - objašnjava Jovičić.

Sada se čeka saglasnost Pokrajine koja bi, kako očekuju u „Čistoći i zelenilu“, trebalo da stigne početkom godine. Nakon toga, Grad može da konkuriše za sredstva kod evropskih fondova za jednu od tri ponuđene varijante.

A da bi se uopšte pristupilo sanaciji i rekultivaciji, najpre mora da se prestane sa dovoženjem otpada na Gradsku deponiju. Da bi se to dogodilo, mora da zaživi Regionalni sistem upravljanja otpadom. Do tada, Subotičani godišnje odlože 50.000 tona otpada na telo deponije, koja je dostigla nadmorsku visinu od preko 120 metara.