Tribina sa temom "Alternativa izlaska Srbije iz krize"

Tribina je zakazana na Otvorenom univerzitetu, 22. septembra, u ponedeljak, sa početkom u 18 sati, na prvom spratu, u sali 213, a cilj tribine je da ukaže privrednicima, kako oslanjanjem na sopstvene resurse i pamet mogu ne samo da rade uspešnije, nego da više učine i za svoju državu.

— Dok se ne pokrene privreda, teško je rešavati i druge probleme iz domena ekonomije, ali cilj je da se taj proces ne sprovodi da država nema interesa od toga. Međutim, naša praksa i u preduzećima u SBO, čak i novi investitori rade ne iskazujući dobit ovde, jer praktično ispada da ne posluju sa dobitkom, a praktično izvoze ne samo gotov proizvod, nego i kapital iz zemlje. Stoga je cilj da ovom tribinom njeni sagovornici ukažu na stvarne mogućnosti oslanjanja preduzeća na sopstvene snage i pamet, i da se realizuje drugačija praksa a time i izlazak iz krize, kaže predsednik UG „Solidarnost”, Vanja Dragojlović.

Dragan Radović, diplomirani ekonomista, privrednik je od 1990. godine, u Beogradu, vodio je knjigovodstvenu agenciju Kvatro, objavio oko tridesetak jedinstvenih tekstova iz oblasti ekonomije, a program o sivoj ekonomiji „Borba protiv sive ekonomije u četiri faze”, uputio je, kaže, lično Vučiću.

— Ja sam ekonomista, kojeg politika ne zanima. Zato sam otvoren prema svim strukturama. Imam praktično na osnovu prakse, krvnu sliku 600 predatih završnih računa, znači 600 poslovnih godina preduzeća iz gotovo svih branši. Bio sam savetnik mnogim privrednicima, a osnovna poruka programa o kojem otvoreno govorim u svim strukturama i na svim nivoima je, da novca za budžet ima na svakom koraku, samo ga treba naplatiti, a objašnjavamo i kako je to u praksi. Suprotne teze nisu tačne, a objašnjavam zašto, kaže ekonomista Radović za Subotičke novine, u najavi svog predavanja na tribini na Otvorenom univerzitetu.

Svojim objavljenim tezama iz oblasti ekonomije, Radović ukazuje i na trenutnu situaciju u Srbiji.

- Kakva je trenutna situacija? Deficit u budžetu se približio stopi od 50 odsto BDP-a, siva ekonomija je oko 40 odsto, registrovan je pad prometa, pad zaposlenosti… Gde je rešenje? I iz pomenute brojke se vidi da Srbija ima ogroman resurs u sivoj ekonomiji. Procene stručnjaka su da je PDV koji se ne naplati (u sivoj ekonomiji) dostigao milijardu evra, a nenaplaćeni porezi i doprinosi na zarade oko 1,5 milijardi. Dakle, logičan prvi korak, ujedno i najlakši, je naplata PDV-a iz sive ekonomije. Zašto bi to bio najlakši korak? Zato što svi građani kad plaćaju robu i usluge plate cenu sa PDV-om, a često ne dobiju fiskalni račun. Neizdavanjem fiskalnog računa prodavci zadržavaju PDV za sebe. Tako milijarda evra ostaje u rukama poslodavaca. Rešenje je jasno: pojačanom kontrolom gotovog novca u kasi i preseka stanja fiskalne kase vrlo lako se mogu otkriti utajivači PDV-a. Oba koraka – (1) veća naplata PDV-a i (2) drastično smanjenje rada na crno – doprineli bi porastu budžetskih prihoda u Srbiji. Opštinama bi, pri tom, trebalo ostaviti deo poreza na zarade, kao i deo naplaćenog PDV-a, da bi i lokalne samouprave bile zainteresovane da na svojoj teritoriji smanje i sivu ekonomiju i rad na crno, objašanjava pored ostalog Radović, čije izlaganje će posetioci moći da čuju, zajedno sa predavanjem prof. dr Radmila Todosijevića, u ponedeljak, na Otvorenom univerzitetu.