"Trilogija Lehman" - druga premijera Drame na srpskom jeziku u sezoni 2024/25

Predstavu "Trilogija Lehman", autora Stefana Masinija i Bena Pauera, članovi Drame na srpskom jeziku spremali su od novembra prošle godine, na čelu sa rediteljem Igorom Pavlovićem. Autorski tim čine dramaturg Dimitrije Petrović, scenografkinja Andreja Rondović, i kostimograf Marko Marosiuk. Uloge u predstavi su poverene subotičkim glumcima Vladimiru Grbiću, Igoru Greksi i Milošu Macuri, koji u ovoj predstavi, koja pokriva vremenski raspon od preko 150 godina, igraju oko šezdeset likova.

Predstava "Trilogija Lehman" nije samo epska saga o istoriji jedne porodice Lehman, o trojici  braće koja su došla iz Bavarske Nemačke i ustanovili jednu malu prodavnicu tekstila, zatim napredovali, 150 godina kasnije, do jedne od najvećih investicionih korporacija i banaka u Americi i celom svetu, nego je to i priča o razvoju kapitalizma kroz prizmu jedne porodice. 

- Ovo jeste priča o istoriji kapitalizma kroz prizmu jedne porodice, o njegovim počecima, ne mogu da kažem o nastajanju, navodno je kapitalizam nastao pronalaskom parne mašine, ali pitanje je gde su ti koreni, mislim da je on negde neodvojiv od ljudske prirode, barem od onih najgorih poriva kad je ljudska priroda u pitanju, on je nekako neodvojiv od robovlasničkog društva. Kada je tačno kapitalizam nastao, odnosno kada je ta ideja nastala, ja mislim da to ne možemo vezivati samo za jedan istorijski momenat. Jedan od mnogobrojnih likova, doktor Bošoa, kaže "Koreni su tako duboki da ih mi ne možemo videti, ali zemlja pod našim nogama je krvava". Ono što je meni najzanimljivije je koja je to tačka u kojoj jedna ideja o progresu, o tome da mi možemo da uspemo u nekoj zemlji, postaje vulgarizacija iste te ideje. Kada ideja o slobodi postaje vulgarizacija slobode? Recimo, vi sada kada gledate predstavu, u jednom trenutku se desi požar na polju pamuka, tri brata koja su došla i našla se u tim okolnostima, oni, logično, pokušavaju da nađu izlaz iz te vrlo nezgodne situacije, oni više nemaju sredstava i onda kreće borba za goli opstanak, u jednom trenutku shvatate da ta borba za goli opstanak postaje borba za dolar, za šaku dolare, a ubrzo za milione i milione dolara, za milijarde dolara, i to je ono što se prenosi dalje na njihove potomke - rekao je o predstavi glumac, Vladimir Grbić.

Nešto više o idejnom smislu predstave rekao je i sam reditelj, Igor Pavlović.

- Nismo hteli da se bavimo samo tom pričom o jednoj porodici nego je ovo i jedna kritika globalnog kapitalizma, onog sistema u kom živimo u ovom svetu u kojem je sve što je ekonomski isplativo i moralno prihvatljivo. U vreme nastajanja kapitalizma u Americi sve je bilo zasnovano na eksploatisanju robova, taj kapital koji je akumuliran preko pranja pamuka i trgovinom juga sa severom je doveo do akumliranja kapitala koji je korišćen posle za industrijski razvoj Amerike i za napredak cele države i celog sistema kapitalizma, razvijana je berza u Njujorku i bogaćenje jedne elite kojoj je pripadala i Lehman porodica. Ta porodica je učestvovala u velikom delu kolapsa 2008. godine, ali to je jedna opomena prema celom sistemu i neodgovornosti pojedinaca i ličnom bogaćenju ljudi na štetu onih koji su ispod njih, koji zavise od njih. Danas se to ropstvo pretvorilo u neku drugu vrstu ropstva, sistem je tražio nešto novo, to je sada mnogo drugačije, manipulativnije i na jedan specifičan način fino upakovano, a to je ropstvo potrošnje. Mi smo sada svi robovi potrošnje, nama kontroliše naše finansijsko delovanje, naše trošenje novca na način na koji to neko drugi želi. Vi radite svoj posao i onda taj novac koji zaradite trošite na stvari koje vam nisu potrebne i kupujete. Internet je doveo do te mere da ne morate uopšte da odete u prodavnicu, možete preko interneta da naručite neku besmislenu stvar koja vam uopšte ne treba, ljudi samo kupuju, kupuju, kupuju. Ono što ćete videti u predstavi, ljudi kupuju instinktivno, kupovina više nije potreba nego smo došli do toga da je kupovina instinkt za preživljavanjem. To je ono čime se bavi ova predstava u onom idejnom smislu.

Reditelj Igor Pavlović je iskoristio priliku da pomene da je predstava na visokom nivou i u estetskom smislu uz sve privremene uslove rada koje ova kuća ima već duži niz godina, kao i da se zahvali celom timu, kako autorskom delu tima, tako i svim onim ljudima iza scene, koji su doprineli da se ovaj projekat uspešno realizuje.

- Vratiću se na moje početke ovde. Ja sam 2006. godine otišao iz Subotice, tada smo nekako počinjali da prelazimo iz stare zgrade u Jadran i da se probe odvijaju u Mladosti, kada sam se vratio ovde kao reditelj, i dalje smo tu, i dalje smo u Mladosti, i dalje smo u Jadranu, i nadam se i želim svima, svim građanima Subotice i svim poštovaocima pozorišne umetnosti i, pre svega, ljudima koji su zaposleni u Narodnom pozorištu Subotica i koji su predivni, vredni i posvećeni, da se najzad presele u tu zgradu i da imaju uslove kakve zaslužuju svojim talentom i svojom vrednoćom. Treba ceniti ovo pozorište koje je sjajno, jedno od najboljih u zemlji i kažem, čine je ljudi, ta zgrada će doći, ali ljudi koji ovde rade, koji dugo rade u tim uslovima su fenomenalni, veliko poštovanje za sve - izjavio je Pavlović.

Glumac Vladmir Grbić je istakao da je bilo zadovoljstvo raditi na ovoj predstavi, a da iskustvo igranja tako velikog broja likova u jednoj predstavi nije prvo u njegovoj karijeri.

- Prva predstava koju smo Igor Pavlović i ja radili u ovom pozorištu davne 2004. je bila predstava "Sabrana dela Viljema Šekspira", koja je po formi potpuno drugačija, ali šta je slično? Igor i ja smo igrali jedno 50 likova, to je bila moja druga predstava u ovom pozorištu i odmah sam se sreo sa tim da igram više likova. Ono što me naročito dirnulo je ono što je Igor rekao da je maltene u celoj svojoj rediteljskoj karijeri maštao o tome da uradi upravo ovakvu predstavu, sa ovim sredstvima, sa ovim ljudima, u ovom pozorištu i na ovaj način - priča Grbić, a Pavlović se nadovezuje - Želeo sam da napravim takvu predstavu, mislim da je u skladu sa tim kako se pozorište razvija danas, a to je da se taj dramski element pozorišta polako uklanja iz pozorišta i ovo je više pripovedna predstava nego što je dramska, naravno ima i elemenata dramskog, igranog, ali njih trojica, da objasnim, igraju oko šezdeset uloga i to su ne samo osnovne uloge koje, ta trojica braće, i posle njihova deca u te tri faze velike porodice Lehman, nego igraju i sve ostale uloge, male likove koji se sreću u tih 150 godina istorije i takođe i žene i protivnike braće Lehman. Ovo je jako zatevna predstava, kako glumački, tako i rediteljski - istakao je Pavlović.