Trinaestogodišnja Biljana je izgubila nogu zbog raka, ali danas se još više raduje životu

Njena borba sa bolešću počela je u martu 2012. godine, a kada su bile neophodne hemoterapije, Srbija se ujedinila da bi devojčica mogla da ode na lečenje u Italiju i Bilja je brzo krenula putem oporavka. Veliku podršku dobila je i od Nataše Kovačević, košarkašice, čiju knjigu „Koraci“ čuva poput Biblije.

Sa devet godina Biljana je prolazila kroz takav pakao i agoniju bolova da je molila lekare da joj odseku nogu. Danas, tinejdžerka iz Subotice ne samo da je savladala bolest, već je uspela i da pronađe put kojim hrabro grabi napred.

Za tinejdžerku iz Subotice kažu da „nije čudo od deteta, ali veruje u čuda i sama ih stvara“. Od kada ima Jutjub kanal „I Create My Life“, uz nju je armija od skoro 33.000 pratilaca, a njeni blogovi imaju više od milion i po pregleda.

- Posle operacije sam imala puno uspona i padova i osećaj da nisam prihvaćena. Ali kada se setim toga, kažem sebi: „Ako nisi plakala kada je tvoja noga otišla, nećeš ni sada plakati“. Naravno, plačem i ja, ali ne zbog noge i ljudi koji nisu vredni toga. Shvatila sam da pojavom i onim što sam preživela mogu na druge da prenesem pozitivne misli, ali nisam mogla da pretpostavim da će to biti toliko praćeno na blogu - počinje priču za Biljana.

Mlada blogerka je napravila bum nakon što je postavila video „Sve o mojoj nozi i o protezi“, koji ima više od 420.000 pregleda, ali i zbog ostalih videa je prepoznaju na ulici, čak i u Crnoj Gori. Kada je u Beranama organizovala „Meet up“, nije mogla da veruje da ju je pred opštinom sačekalo 30 devojčica. Dok je bila na letovanju i kada je umetnik crtao njen portret, ljudi su joj prilazili, tražili autogram i želeli da se slikaju sa njom.

- Video o protezi sam snimila prošle godine i donekle sam znala da će napraviti pometnju jer kod nas niko ko nema nogu nije javno i tako otvoreno pričao o tome - iskrena je devojčica.

Na pitanje da li se oseća kao pobednik nakon svega što je prošla, Biljana bez razmišljanja kaže „ne!“.

- Mnogi danas premale probleme zovu problemima. Problemi ne postoje. Čak ni smrt nije problem, to je prirodno da se desi. Ne osećam se kao pobednik. Niko ovde nije pobednik. Ne postoje heroji i pobednici ili gubitnici. Nisam preživela bolest zbog sebe, već zato što je tako predodređeno da bih još mnogo toga uradila. Nije poenta u tome što nemam nogu i ne treba niko da me voli zbog toga. Svako od nas treba da živi svoj san i onda ništa nije nemoguće - priča sa puno entuzijazma Biljana, koja je nadrasla vršnjake.

Kako kaže, želi da ljudi shvate da je „sreća prolazna i providna i zato je najčešće ne primećujemo iako je samo na milimetar od nas“.

- Očajavati uvek možemo, ali treba grabiti sreću - poručuje devojčica koja uspešno pliva, bavi se jahanjem, pevanjem, modelingom i veruje da bi trebalo da završi medicinu i bude stručnjak u oblasti onkologije.

- Svima želim da kažem da žive za ovaj trenutak. Radite ono što baš sada želite, bez obzira na okolnosti, da se ne biste sutra kajali što niste to uradili. Nikada nikoga ne vređajte i ne omalovažavajte - ističe hrabra devojčica koja je, čini se, preko noći odrasla.

Biljana sa njenim pratiocima iz Berana

Roditelji: Borba ne prestaje

Dragana i Miroljub Stojković, Biljanini roditelji, pregurali su najgore trenutke, ali bitka i dalje traje jer su kontrole, uz koje uvek ide neizvesnost, neminovne. Poručuju da treba uvek verovati u najbolje, u dobre ljude koji su spremni da pomognu, i borbu nikada ne prekidati.

- Da nije bilo „Blica“, da nije bilo Subotičana, prijatelja, ljudi iz cele Srbije, ali posebno Jelene Jovanović, akcija za prikupljanje novca za Biljanino lečenje ne bi uspela. Imamo krug ljudi kojima verujemo i koji nama veruju i naša velika želja je da javno zahvalimo dr Katji Pulevoj i dr Miroslavu Kneževiću iz Subotice, dr Goranu Novakoviću iz Milana, protetičaru Marku Lukiću iz Beograda, radiologu mr sc. med. Jovanu Lovrenskom iz Novog Sada i drugima. Oni nisu obični lekari, pre svega su dobri ljudi - zaključuje majka.