Turistička infrastruktura i žensko i socijalno preduzetništvo u fokusu Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam

Ulaganje u razvoj turističke infrastrukture, podrška socijalnom i ženskom preduzetništvu, kao prekvalifikaciji i dokvalifikaciji u sektoru usluga biće u fokusu Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam. Kao i minulih godina, privrednici i turistički delatnici iz našeg grada moći će da računaju na podršku Sekretarijata.

- Uvek ponosno ističem da je Subotica jedna od najaktivnijih lokalnih samouprava kada je u reč o apliciranju na konkurse Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam. Za podizanje nivoa kvaliteta i kapaciteta objekata turističke suprastrukture,  njihovu izgradnju i adaptaciju, kao i za opremanje ugostiteljskih objekata dodatnim sadržajima Subotici je prošl godine dodeljeno 21.8 miliona dinara za 12 korisnika. Za podizanje kvaliteta usluga ugostiteljskih objekata i za unapređenje inovativnosti privrednih subjekata u obavljanju ugostiteljske i turističke delatnosti, za privredne subjekte iz Subotice i Palića opredeljeno je 12.3 miliona  dinara – podseća Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam. - U okviru Sektora za privredu prošle godine, Subotici je dodeljeno ukupno 23.5 miliona dinara, dok je u oblasti zapošljavanja skoro pet miliona dinara.

Na kakvu podršku privredni i turistički sektor može da računa ove godine?

- Zahvaljujući politici Pokrajinske vlade, Sekretarijat za privredu i turizam ima konstantno povećanje budžeta u protekle tri godine, tako i sada, te je budžet za ovu godinu sedam odsto veći nego lani.  On je prevashodno opredeljen za velike infrastrukturne projekte. Prvi, najznačajniji proritet je ulaganje u sektor turizma za šta je namenjeno duplo više sredstava za unapređenje same infratsrukture uz novine, poput, finansiranja ugradnje punjača za električne automobile i kupovine solarnih panela i toplotnih pumpi. Drugi pripritet će biti značajno veća podrška ženskom i socijalnom preduzetništvu, dok je treći prioritet ulaganje u prekvalifikaciju i dokvalifikaciju u sektoru usluga. Danas govorimo o nezaposlenosti manjoj od devet odsto, koja će se smanjivati dolaskom investitora, ali imamo i nedostatak radne snage u ugostiteljstvu, turizmu i u IT sektoru.

Sekretarijat na čijem ste čelu jedan je od prvih koji je prepoznao značaj blokčejn tehnologija, koliko su one važne za savremeno poslovno okruženje?

- Ideja nam je da sa partnerima Sekretarijata pokrenemo ,,karavan“ posvećen blokčejn tehnologijama, koje imaju široku primenu na tržištu. Govorimo o potpunoj digitalizaciji naše proizvodnje i proizvodnih procesa, kao i da vodimo računa o zaštiti životne sredine u tom procesu. Ideja jeste da što više idemo ka privredi, da im pojasnimo koliko je važno da se oni zajedno sa nama menjaju, jer bez te svakodnevne promene idemo nekoliko koraka unazad.  Blokčejn je baza podataka koja se ne nalazi na jednom mestu, već je čine manje baze, tzv. međusobno digitalno povezani blokovi nosioci informacija o digitalnim transakcijama bilo koje vrste.

Niste zaboravili ni stare i umetničke zanate, kojima je u ovim vremenima podrška itekako potrebna. Da li će se nastaviti i ubuduće?

- Konkurs za umetničke i stare zanate, koji su od izuzetne važnosti za očuvanje istorije, tradicije i kulturoloških osobenosti u Vojvodini, je još jedan vid pomoći privredi. Cilj opredeljenja sredstava za nabavku opreme i repromaterijala jeste povećanje konkurentnosti, a time i unapređenje oblasti preduzetništva i privredne klime u Vojvodini. Međutim, pored nadaleko poznatih manifestacija, kojih u Vojvodini ima vie od 1.800 na godišnjem nivou, i stari zanati, kao i ručni radovi i umetnine su još jedan generator i zamajac turizmu, privlači velik broj domaćih i stranih turista koji žele da potroše ,,dinar više“.

Godina iza nas je za mnoge bila teška i izazovna, kakva je bila za Sekretarijat?

- Zahvaljujući povećanju budžeta, opredelili smo značajna sredstva namenjena sufinansiranju projekata u oblasti privrede, turizma i zapošljavanja, i to za razvoj preduzetništva, mikro, malih i srednjih preduzeća, koji su prevashodno poluga razvoja pojedinaca i zajednice. Mere podrške Sekretarijata dale su vidljive rezultate u konkurentnosti privrednih subjekata, ali i u okviru ukupnog razvoja privrede i preduzetništva. Sa druge strane, nastojali smo da razvijamo domaće destinacije, kao i ostale relevantne institucije i organizacije.To je, između ostalog, doprinelo porastu broja domaćih i stranih turista i rekordnu godinu u oblasti turizma. U pogledu zapošljavanja, Sekretarijat pokušava da utiče postavljanjem posebnih uslova u konkurse kao što je nemogućnost otpuštanja radnika na neodređeno vreme u periodu od šest meseci, kako bismo sačuvali što više radnih mesta. Takođe, novom ciklusu javnih konkursa u oblasti zapošljavanja opredeljeno je 50 miliona dinara za 180 zaposlenih i radno angažovanih lica.

Koje podsticajne mere za razvoj turizma su u najavi?

- Raspisivali smo konkurse koji za dodelu bespovratnih sredstava za nabavku mašina, opreme i za unapređenje turističke suprastrukture, kao i za manifestacioni turizam, koji je veoma važan segment ove privredne grane. Nastavićemo i ubuduće na sličan način da podržavamo turističku privredu. Jedna od ideja je kreiranje jedinstvenog turističkog proizvoda u regionu. Aktivnim i afirmativnim učešćem i umrežavanjem sa našim strateškim partnerima u zemlji i regionu, hoćemo da osnažimo privredu i preduzetništvo, ali i da se međuregionalno povežemo kako sa javnim, tako i sa privatnim sektorom, sagledamo šta su nam kapaciteti, te na koji način bi ih najbolje trebalo ,,upakovati“ zajedničku ponudu.

Povratak oznake “Najbolje iz Vojvodine” pokazao se veoma uspešnim, da li će i ove godine konkurs biti raspisan?

- Naravno! Tokom ove dve godine, od kada se na inicijativu Sekretarijata, ponovo počela dodeljivati oznaka kvaliteta, videli smo da itekako imamo čime da se ponosimo. Do sada su taj znak nosili uglavnom prehrambeni, industrijski i zanatski proizvodi, dok je novim konceptom ova oznaka proširena na turističke usluge i destinacije. Za ove dve godine, dodeljeno je ukupno 36 oznaka “Najbolje iz Vojvodine”.