U Bajmoku održan 17. Festival bunjevačkih jela

Manifestacija koja već 17 godina okuplja veliki broj izlagača i posetilaca, deo je Festivala bunjevačke kulture, koji organizuje Bunjevački kulturni centar u Bajmoku.

- Imamo oko 30 izlagača koji su pripremili veliki broj različitih jela. Pripremljeno je 30 kilograma sirove tarane koje su naše žene mesec dana ručno spremale, to je oko 600 porcija – kaže Branko Pokornić, predsednik Bunjevačkog kulturnog centra Bajmok. – Ideja da organizujemo ovaj festival rodila se 2005.godine, kada smo i formirani. Slučajno je došlo do toga da se bavimo hranom, sazidali smo peć i prvi predsednik Bunjevačkog nacionalnog saveta je u njoj zapalio vatru, ispekli smo prvu pogaču i tako je sve počelo. Svake godine festival obogaćujemo, želimo da on raste i što duže traje.

Festival bunjevačkih jela (bunjevački ila) je simbol jedne nacionalne zajednice, a uz to je i dokaz da sela žive.

- Podržavamo pripadnike nacionalnih manjina, manifestacije koje organizuju. Ovo je promocija kulture, tradicije i suživota u Vojvodini. Odavde šaljemo poruku multietničnosti, multikulturalnosti, poštovanja ljudskih i manjinskih prava u Republici Srbiji – poručio je Ninoslav Jovanović, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava. – Bunjevci imaju bogatu tradiciju i važno je da se ona sačuva i prenese na mlađe naraštaje. Pred nama je popis stanovništva i pozivam pripadnike svih nacionalnih zajednica da se izjasne onako kako se osećaju i kome pripadaju.

Kako je objasnila dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta Bunjevaca, etnološka istraživanja su pokazala da se identitet jedne nacionalne zajednice najviše zadržava u kuhinji.

- Hrana je važna svima, pa i nama. Ona je pokazatelj i identiteta. Ukus i ljubav prema takvoj hrani prenosi se sa generacije na generaciju – objasnila je dr Kujudžić Ostojić. – Jedna nacionalna manjina nije ostrvo samo za sebe,pogotovo ako živite u jednoj mulitinacionalnoj sredini. I pored toga, sačuvali smo se više od četiri veka. Treba biti otvoren za sve kulture, tako još bolje možete videti sličnosti i kako drugi poštuju svoje kao što vi poštujete svoje.

Ako je nešto simbol bunjevačke hrane onda je to tarana sa divenicom, koju je naizgled jednostavno pripremiti. Kako smo se i sami uverili, to nije baš tako.

- Tajna je u količini luka i domaće tarane, ali i strpljenju. Ne može se skuvati na brzinu na modernim šporetima, već na laganoj vatri i strpljivo mešati da šerpa ne uhvati. Divenica katkad bude, katkad ne bude, ali testa, luka, paprike i krompira mora da bude – otkrivaju nam tajnu vredne Bajmočanke.