U Bajmoku sačuvan običaj polivača na Vodeni ponedeljak
Starinski je običaj kod katolika, koji na severu Bačke neguju posebno Bunjevci, da na Vodeni ponedeljak momci polivaju devojke. Nekada se tome pristupalo temeljno, pa su kablovi s vodom pljuskali po devojačkim haljinama, a devojkama je bio prestiž koja će na štriku sušiti više haljina, jer je to značilo da je bilo mnogo polivača.
Polivači Bojan Bošnjak, Luka Tumbas i Bojan Deak su došli pred domaćina kuće, a ove godine to su bili Siniša i Sanela Rotflug i Marga Benčik Badić i Pere Badić, pozdravili ih i upitali da li imaju lepih devojaka u kući.
- Faljen Isus domaćini. Primate li polivače, čuli smo da kod vas ima lepih cura – probio je led najhrabriji među polivačima i dao znak ostalim polivačima da mu se pridruže.
Na potvrdan odgovor domaćina, mladići su zatražili dozvolu da ih poliju vodom. Dozvolu su lako dobili, ali i upozorenje: moraju da pronađu devojke koje su se posakrivale u kući. Tada se momci daju u potragu za devojkama koje odevene u narodne nošnje dočekuju polivače. Istog trenutka počinje vriska i cika. A cure kao cure. Beže u avliju, niz ulicu, ali je svakoj milo da je polivač sustigne i polije ledenom vodom iz bunara.
Devojke potom iznose ponude za polivače i goste, kruže tacne s kolačima, daruju se šarena jaja, ispijaju rakija i sok. Mladićima na revere devojke kače buketiće đurđevka i posle toga svi se hvataju u kolo.
Modernija verzija polivača značila je da momci stižu s flašicama parfema u rukama, ali bez obzira na formu, tumači se da ovaj običaj vuče poreklo iz biblijskih legendi i narodnog verovanja da će devojke biti lepe samo ako ih poliju vodom.
- Kada su po Hristovom vaskrsenju žene krenule da javljaju tu vest, car Herold je hteo da ih rastera i počeli su da ih polivaju vodom. Tako je nastao običaj polivača. Ima više verovanja o poreklu praznika, a jedno je da se u stara vremena na ovaj dan osveštavao bunar i polivanjem bunarskom vodom svi su se prali od greha. To je praznik koji neizostavno prati obilje mladalačkog smeha, pesme i igre, a naravno i ljubavi - podseća Branko Pokornić, predsednik Bunjevačkog kulturnog centra u Bajmoku, koji se od 1995. godine brine da se ovaj lep običaj ne zatomi i da se sačuva kao nematerijalna baština Bunjevaca. - Nekada je to bila prilika za udvaranje, da momak proveri svoje šanse, jer na taj dan niko se od kuće ne odbija. Sa druge strane, što je devojka imala više polivača i mokrih haljina, toliko je njena „vrednost“ kako udavače bila veća.Gde god je bila otvorena kapija, polivači su mogli da dođu. Posle posta, tokom kojeg nije bilo muzike i veselja, ovo je bila prilika za prvi kontakt momka i devojke.
