U Gradskoj biblioteci predstavljena knjiga prof. dr Voje Kovačevića “Saglasja”

Književni ogledi prof. dr Voje Kovačevića, predstavljaju delo koje na dobar način obrađuje književnoistorijske, poetičke i estetičke aspekte svetske i srpske književnosti, te kao takvo sistematizuje postojeća i nudi nova naučna saznanja.

Na samom početku promocije, nešto o knjizi rekao je prof. dr Jovo Radoš, profesor filozofije.

„Reč je o jednoj knjizi koja je lepa, vredna i dobra, i nije pisana za široki auditorijum, već je pisana za uži odabrani krug ljudi, uglavnom za univerzitetske potrebe, za intelektualce koji se bave književnom tematikom. Radovi koji se nalaze u knjizi su objavljivani u književnim časopisima, i u naučnim zbornicima. Njihova tematika se odnosi na probleme poetike, zatim tu su dati određeni stavovi i prikazi o određenim delima iz oblasti poezije, proze, kao i književne dokumentacije, zapisi. Tako da se Vojo Kovačević bavio problematikom koja za ovo vreme kada se knjige gotovo više i ne čitaju jeste ono što upućuje na kvalitet, na trajne univerzalne ljudske vrednosti koje nas okreću i drže ka pravcu umetnosti, ka lepom, ka estetici, ka ljudskom stvaralaštvu koje nikada ne gubi na važnosti“, rekao je prof. dr Jovo Radoš

O svom kolegi i njegovoj knjizi govorio je i profesor  Srpske književnosti XVII I XIX veka koju predaje na Filološkom faklutetu u Beogradu prof. dr Milo Lompar.

“Kada se sretnemo sa raznorodnim temama u okviru jedne knjige, sa temama koje na neki način obuhvataju celinu književnog iskustva, kako to iskustvo shvatamo u vremenu od Helena do naših dana, tako kako ga shvatamo u žanrovima od poezije do proze, mi uvek postavimo pitanje šta je to što je okupilo određen broj radova u jednu celinu i šta je to šta im daje svojstvo celine. Da bi jedna knjiga bila knjiga ona mora da ima neku pretpostavku jedinstva, kada to nema, ona se pretvara u zbornik. Vojo Kovačević je napisao knjigu kojoj je pokušao da da jedinstvo na dva plana. Jedno je uvek ono jedinstvo koje svaka autorska knjiga nosi, to je sam autor, budući da čovek nije samo ime nego označava i stav i mišljenje i duhovnu perspektivu, način na koji oko posmatra stvarnost, onda i ova knjiga govori nešto o svom autoru. Iz njegove duhovne strukture organizuje jedno jedinstvo unutar svog raznorodnog književnog materijala. Drugo jedinstvo je Kovačević video u nečemu što jeste u vezi sa njim kao autorom, ali i u vezi sa jednim shvatanjem književnosti koje on ovde implicitno pretpostavlja. To je naslov Saglasja. Saglasja bi trebalo da znače neku vrstu dozivanja po afirmaciji, same veze. Neka vrsta afirmisanja različitosti. Dakle, njegova knjiga po mom osećanju ustvari podrazumeva jednu vrstu poverenja u književno iskustvo i neizrečenu, ali delatnu pretpostavku o dubokim unutrašnjim vezama koje određuju književni govor i više od toga, književno iskustvo”, rekao je prof. dr Milo Lompar.

U knjizi su književni ogledi koji obuhvataju  period Antike, pa sve do modernog doba. Prof. dr Vojo Kovačević posvetio se i večitom pitanju nadahnuća, da li pesnik govori zadahut božanskim duhom, ili je pesništvo veština, pažljiva upotreba reči kako bi Aristotel rekao. Zatim se autor pozabavio viđenjem Njegoša iz ugla Ljubomira Nenadovića. Među ogledima se mogu naći zapisi o prozi Radoslava Bratića, Dučićeva slika Hercegovine i još mnoge teme vredne čitanja, odnosno proučavanja.

“Ono što karakteriše ovu knjigu je činjenica da sam sabrao tekstove o temama koje su mi posebno drage, o autorima koji su mi dragi i koje cenim, i o profesorima, ustvari dvojica koji su mi predavali, profesor Milanović u Sarajevu na osnovnim studijima, profesor Jovan Deretić vrsni poznavalac istorije srpske književnosi. Oni su profilisali na neki način i moje shvatanje i viđenje književnosti. Treći je autor i profesor Dragiša Živković kojem sam posvetio jedan tekst. Neka Saglasja uvek postoje, saglasja koja tek kasnije možemo da prepoznamo, ako posmatramo više određenu književnost afirmativno”, rekao je autor knjige prof. dr Vojo Kovačević.

Prof. dr Vojo Kovačević rođen je u Sarajevu. Bavi se istorijom i teorijom književnosti. Predaje Srpsku književnost 18. i 19. veka i Kulturnu istoriju Srba na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu. Objavio je naučne monografije “Politička poezija Jovana Jovanovića Zmaja” ( 2008) i “Život I delo Joanikija Pamučine”  (2009). Priredio je “Sabrana djela”  J. Pamučine (2005) i sačinio izbor poezije i proze o ljubavi Jovana Dučića, “Pesma Ljubavi” (1999).