U novoj godini manje takse za uknjiženje u katastar

Ozakonjenje bespravno podignutih objekata smatra se okončanim kada se zgrada, ili deo zgrade, nakon sticanja naknadno izdate građevinske dozvole, upiše u katastar. Jedna od novina u Zakonu o ozakonjenju, odnosno nelegalizaciji takozvane „divlje gradnje“, je ta da oni koji legalizuju svoje objekte više ne moraju da plaćaju komunalni doprinos za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, nego takse – 5000 dinara za kuću do stotinu kvadratnih metara, 15.000 dinara za dvesto kvadrata, 50.000 dinara za 300 i tako dalje. Od tog iznosa, 15 odsto dobija Republika, 15 odsto Pokrajina, a 70 odsto ostaje gradu.

U Subotici se za pokretanje postupka za ozakonjenje bespravno podignutih građevinskih objekata od 2003. godine prijavilo oko 16.000 zainteresovanih, a više od polovine zahteva je rešeno, što je u odnosu na druge sredine u Srbiji znatno iznad proseka. Razlozi zbog kojih taj broj nije i veći bili su to što podnosioci zahteva nisu tada, a mnogi ni do danas, priložili svu neophodnu dokumentaciju, ili su sa legalizacijom oklevali zbog finansijske računice, smatrajući da je skupa i da za to nemaju dovoljno novca.

Posle donošenja Zakona o ozakonjenju, onima koji do sada nisu prijavili nelegalno građene objekte, pružena je još jedna, poslednja prilika, da je iskoriste do 27. novembra ove godine, kada je taj rok istekao. Novih prijava bilo je 1177, sa ukupno 2400 objekata, s obzirom da su ih pojedini vlasnici imali i po dva-tri, a reč je uglavnom o pomoćnim objektima, šupama, letnjim kuhinjama, dogradnji i slično. Građevinskim inspektorima od tog datuma bilo je ostalo da uvidom na terenu donese rešenja za još 995 takvih prijava, koristeći podatke iz katastra nepokretnosti i podatke iz GIS-a (Geografski informacioni sistem), a služeći se i avio-snimcima iz 2008. godine.

Novina je da je Republički geodetski zavod Ministarstvu finansija predložio nove iznose za takse u 2017. godini, tako da bi, ukoliko taj predlog bude prihvaćen, usluge katastra tokom naredne godine mogle da pojeftine u proseku za oko 40 odsto! Zavod je za ovo dobio odobrenje resornog Ministarstva građevine saobraćaja i infrastrukture, ali se čeka „zeleno svetlo“ od Ministarstva finansija.

Prema novom tarifniku, najviše bi se smanjila taksa za upis zabeležbe postojanja ugovora o doživotnom izdržavanju i to za 55,3 odsto. Ona sada košta 6710 dinara, a predložena cena je 3000 dinara. Takse za upis posebnog dela objekta su 9807 i 3097 dinara, a uskoro bi trebalo da se prepolove i da budu 4500 i 1500 dinara.

U Republičkom geodetskom zavodu kažu da će nove tarife za pojedine usluge naročito obradovati građane koji su u postupku legalizacije bespravno podignutih objekata i planirali su da okončaju njihovo ozakonjenje, što iziskuje plaćanje neke od ovih taksa.

Tako na primer, naknada za promenu nastalu dogradnjom objekta sa upisom imaoca prava u korist dosadašnjeg imaoca bi trebalo da „padne“ za 51,6 odsto, odnosno sa 5161 na 2500 dinara.

„Za promenu vrste prava ili oblika svojine na nepokretnosti građani sada plaćaju 5.161 dinar, a ukoliko nadležni odobre novi tarifnik, cena će biti 3.000 dinara“ - navodi Gordana Zorić, načelnik Odeljenja za normativne i pravne poslove Republičkog geodetskog zavoda. – „Upis prava već upisanog držaoca će umesto 4.129 koštati 2.500 dinara. Promena načina na važeću cenu”. (Izvor: „Večernje novosti”, 26. 12. 2016.)

Upis hipoteke međutim, koja je najskuplja taksa za građane, ostaće po starom i nije na spisku za pojeftinjenje. Ona je nužno zlo za buduće vlasnike stanova, koji uzimaju bankarske kredite. Za upis hipoteke kojom se obezbeđuje potraživanje u iznosu do šest miliona dinara, taksa košta 20.645 dinara, od šest miliona do 30 miliona plaća se 51.613 dinara, a od 30 do 60 miliona taksa staje 103.226 dinara. Ako se hipotekom obezbeđuje potraživanje koje premašuje 60 miliona dinara, naknada je 154.838 dinara.

Za deobu parcele plaćaju se takse od 5.367 i 2.168 dinara, a predložene cene novih su 4.000, odnosno 1.500 dinara. Za spajanje parcela na papiru, plaća se 3.097 i 1.290 dinara, a ako nadležni podrže predlog RGZ novi iznosi naknada će biti 2.000 i 800 dinara.

Poslednja prilika

Zakon o ozakonjenju bespravno podignutih objekata, koji je stupio na snagu 25. novembra 2015. godine, najavljen je kao poslednja prilika da se nelegalno podignute građevine prijave i na osnovu pokrenutog postupka dobije za njihovo korišćenje upotrebna dozvola. Komisija koja je po opštinama i gradovima formirana od građevinskih inspektora i stručnih lica imala je zadatak da na licu mesta proveri navode u prijavi, konstatuje postojanje objekta i njegove karakteristike i vlasniku ispiše nalog, odnosno rešenje o njegovom rušenju! Primerak tog rešenja dostavljao se Službi za građevinarstvo, koja ga je zatim privremeno stavljala van snage i pozivala vlasnika da pokrene postupak ozakonjenja.

Posle pet zakona o legalizaciji od 2003. godine, da li će ovaj, šesti, biti zaista i „poslednja prilika” – ostaje da se vidi!