U OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ organizovano druženje blizanaca
U klupama „Zmaja“ trenutno sedi osam blizanačkih parova svih uzrasta – Sofija i Teodora Tumbas Loketić, Una i Hana Peić Tukuljac, Jovan i Lana Antić, Petra i Pavle Kerleta, Bogdan i Dušan Skala, Ana i Maša Marjanović, Petra i Pavle Poljaković i Anastazija i Bendžamin Žiga.
- Moram da priznam da, sem braće i sestara, ostale, istopolne, blizance veoma teško razlikujem – iskreno će Klaudia Gubić Šelken, direktorka škole. – Želeli smo da napravimo jedno neformalno druženje, da roditelji podele iskustva, da oni ispričaju kako se doživljavaju međusobno i kako se snalaze u školi.
Dok Jovan trenira fudbal, njegova sestra Lana Antić najviše voli da crta. Iako su tek u drugom razredu, već međusobno pomažu jedno drugom.
Sofija i Teodora Tumbas Loketić, đaci prvaci, su naizgled vrlo slične, ali veoma različite, što pokazuje i njihov javni nastup.
- Ne sedimo zajedno, učiteljica nas je razmestila. Kod kuće se igramo zajedno, ali ne prepisujemo jedna od druge. Ja to nedozvoljavam – odlučna je Sofija, koja želi da postane veterinar, dok njena sestra želi da bude učiteljica. – Zajedno idemo na košarku, balet a uskoro ćemo i na plivanje. Teodora je bolja u baletu a ja u košarci.
Una i Hana Peić Tukuljac, učenice drugog razreda, vole da čitaju i sjajni su đaci, svojim roditeljima Dajani i Goranu svakodnevno donose veliku radost i pregršt zanimljivih trenutaka koje će uvek pamtiti.
- Još kao vrlo male, sa četiri godine, uspele su da „preveslaju“ tatu i dobiju slatkiše koje im on nije dozvoljavao. Jedna ga je izvela na terasu i zamajavala, dok se druga popela na kuhinju i dohvatila ona što su htele da pojedu. Šta će, tata je posle morao da im dozvoli – seća se Dajana. – Takvih sličnih situacija je bilo zaista mnogo, nekih se sećamo mi, nekih baba i deda. Između njih je definitino posebna povezanosti.
Petra i Pavle Kerleta vole da uče biologiju, ali i druge predmete,druže se sa svima u odeljenju a u slobodno vreme igraju odbojku. Od kada je postala njihova mama Tijana sve radi u paru i ne može da zamisli da radi drugačije, dok tata Žarko tvrdi da odgajanje ima mnogo prednosti.
- Mislim da je lakše sa blizancima jer sve rade i uče zajedno, istovremeno. Verujem da je to lakše nego kada je mala razlika između dece – smatra Tijana.
Slično iskustvo ima i Mirjana, majka Dušana i Bogana Skale, koja pored njih ima i stariju ćerku, te može da poredi kako je odgajati jedno dete a kako blizance.
- Baka nam je mnogo pomogla, u svakom trenutku je trebalo da bude dvoje oko njih. Kad jedan plače, plače i drugi, kad je jedan gladan i drugi je. I danas imamo situacije da jedan zove na telefon i pita nešto, a čim se završi razgovor, drugi zove da pita to isto – objašnjava mama Mirjana.
Ana i Maša Marjanović su mali maturanti, kandidati su za Vukovu diplomu, i sjajne fudbalerke ŽFK „Spartak“. Gotovo su identične i nije im strano da odgovaraju dva puta jer ih nastavnici ne prepoznaju.
- Fudbal smo počele da treniramo pre pet godina i sa školom i sa klubom smo bile prvaci države – ponosno će Ana i Maša.
Iako likom iste, karakterno su mnogo razlčite, te njihova mama Nataša tvrdi da je odgajanje blizanaca zahtevan zadatak jer u isto vreme morate istu stvar da objasnite na drugačiji način.
- Morate i da se postavite drugačije. Primera radi, jedan prihvati objašnjenje odmah, a drugome treba dokaz za sve, i to nekad po pet puta – dodaje Nataša.
Iako tvrdi da je njen brat Pavle bolji đak, Petra Poljaković je od malena, sestrinski, zaštitnički nastrojena prema njemu.
- On je više zainteresovan za školu, a ja sam lenja – iskreno će Petra, takođe osmak.
Tako je oduvek i bez obzira što se često ne slažu, tata Petar otkriva da su uvek tu jedno za drugo kada zagusti.
- Oni su stvarno različiti, kao da ih nije jedna majka rodila, ali u kriznim situacijama to njihovo jedinstvo je neopisivo. Petra je uvek davala podršku bratu, on sada nije takav i okrenut je više društvu – kaže tata Petar.
Anastazia i Bendžamin Žiga su takođe uvek tu jedno za drugo i pomažu se međusobno kada god je potrebno.
