U planu izgradnja puta koji će u potpunosti izmestiti tranzitni saobraćaj iz grada
Teški teretni saobraćaj godinama je predstavljao veliki problem građanima koji žive u Preradovićevoj, a posebno onima u Zagrebačkoj ulici, kroz koju je dnevno znalo da prođe i do 300 šlepera i kamiona, zbog čega su im se bezmalo tresle kuće. Ako se uzme u obzir da je koridor u ovoj ulici uzak, a raskrsnica neprilagođena za prijem teretnjaka, jasno je zbog čega je bila često mesto saobraćajnih nezgoda. Rešenje za ovaj problem stiglo je u decembru prošle godine, kada je obilaznica oko Subotice koja povezuje granični prelaz "Kelebija" sa auto-putem E75, poznatija kao ipsilon krak, puštena u saobraćaj.
- Ipsilon krak je sasvim sigurno stvorio uslove da se rastereti saobraćaj u gradu, pre svega, od teškog teretnog saobraćaja. Mislim na kamione koji su u tranzitu, ali i tranzitni putnički saobraćaj. Naravno, postoji još ceo niz regulativnih mera koje mogu da se primene, između ostalog i zabrana saobraćaja, ali postoje i određene konstrukcione mere - kaže Milan Vasović, stručnjak za saobraćaj.
A jedna od tih mera je da se napravi spojni put, između petlje Subotica istok i ulaska u grad, i to u delu pružnog prelaza koji bi u dužini od 1,1 kilometar vodio ka Javnom skladištu. Kako objašnjava Predrag Radivojević, direktor JP za upravljenje putevima urbanističko planiranje i stanovanje, njegova izrada je u toku, a omogućio ga je projekat brze pruge Beograd - Budimpešta, čiji završetak se očekuje 2025. godine.
- Iskoristili smo ovaj projekat za usklađivanje naših planskih dokumenata i trenutno izrađujemo plan za isključenje sa petlje Subotica istok tako da kada dođete do gradskog prečistača, više ne morate da idete preko pruge, već možete pored "Tehnokopa" gde se planira jedan kružni tok, sa kojeg će se levo, kroz podvožnjak, ulaziti na Mol pumpu u Bajnatskoj ulici. Takav će biti ulaz u grad iz pravca petlje Subotica istok, a od tog kružnog toka planiramo da probijemo jednu saobraćajnicu na Javna skladišta i kada to budemo realizovali, onda ćemo u potpunosti rasteretiti grad od teretnih vozila - objašnjava Radivojević.
Kada bi se izgradnja ovog puta realizovala, uopšte ne bi bilo potrebe da teška teretna vozila ulaze u Suboticu, ističe Vasović, osim onih koji direktno snabdevaju određene punktove u gradu.
- To bi značilo da onaj koji dolazi iz pravca graničnog prelaza "Horgoš", on bi auto-putem A1 došao do petlje Subotica Istok, skrenuo ka Subotici i ne ulazeći u grad, tim spojnim putem došao do Javnog skladišta. Taj deo puta bi bio značajan i za građane koji žive u Novom Gradu, Kertvarošu ili Makovoj sedmici, jer ne bi bilo potrebe da idu pored Autobuske stanice na raskrsnicu kod "Partije" - dodaje Vasović. - Najveći problem je upravo pružni prelaz, koji treba učiniti atraktivnim za korišćenje, dakle bez potrebe stalnog zaustavljanja, da bude sa branicima i u nivou, a ako bi se na sve to i ulica Đorđa Natoševića učinila atraktivnom za druge učesnike u saobraćaju, da se naprave pešačke i biciklističke staze koje su komotne, to bi drastično rasteretilo raskrsnicu kod "Partije", a ceo grad saobraćajem teških teretnih vozila.
Nedavno je i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture raspisalo javnu nabavku za izgradnju natputnjaka kod Miljkutskog puta, koji će spojiti granični prelaz "Kelebija" sa petljom Subotica јug, a poljoprivrednicima u ovom kraju obezbediti neophodan pristup njivama. Rok za podnošenje ponuda je 18. jun, a procenjena vrednost investicije je nešto više od 203 miliona dinara i odabrani izvođač će od trenutka uvođenja u posao imati 150 kalendarskih dana za završetak radova.
- Za ipsilon krak, ovakav kakav je trenutno, možemo reći da je u prvoj fazi, jer on bi trebalo da bude profil punog auto-puta i mislim da će ta potreba biti izraženija kako se bude povećavao broj vozila koje u 24 sata prihvati ova deonica. U budućnosti će sigurno biti potrebno napraviti više saobraćajnih traka za različite smerove, zaštitnu ogradu pored puta za sprečavanje istrčavanja divljači, što će omogućiti i razvijanje većih brzina, koje će biti regulisane adekvatnom saobraćajnom signalizacijom. Do tada, natputnjaci su prva stvar koju treba napraviti zbog potrebe da se poljoprivrednicima omogući dolazak do njihovih njiva, bez velikog obilaženja - poručuje Vasović.