U spomen na žrtve Holokausta
Tog 16. juna 1944. oko četiri hiljade subotičkih Jevreja odvedeno je u nacističke, koncentracione logore širom Evrope. Najveći deo njih, oko tri hiljade, iz tih logora se nije vratio. Nekada veoma brojna, jevrejska zajednica u našeg gradu danas broji 250 duša.
- Naš zadatak je da sačuvamo uspomenu na sve stradale u koncentracionim logorima. Uspomena na njih nije bila čuvana kao gradska baština i baština svih nas, to je počela da bude početkom devedesetih godina prošlog veka na inicijativu pisca Boška Krstića i tadašnjeg gradonačelnika Jožefa Kase – podsetio je Robert Sabadoš, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije. - Ovo što se desilo u Subotici nije bilo jedinstven slučaj. Od otprilike 40 hiljada Jevreja u Srbiji 85 odsto se nikada nije vratilo u svoje domove. U Beogradu je postojao logor smri „Staro sajmište“, koje nije dostojno obeleženo i mora da ima prostor za pamćenje kolektivne istorije. Zbog toga je formirana komisija za formiranje memorijala, u čijim okvirima treba da bude i Muzej holokausta, koji će da obuhvati i deo istorije Jevreja Srbije i Subotice.
Dan kada su subotički Jevreji, zatvoreni u geto, masovno odvedeni u mađarski logor Bačalmaš, a potom u Aušvic i druge logore, jedan je od najtužnijih dana u istoriji našeg grada.
- Holokaust je najstrašniji zločin protiv čovečnosti savremenog doba, koji je iza sebe ostavio trajne posledice i večni ožiljak u istoriji jevrejskog naroda – istakla je zamenica gradonačelnika Timea Horvat. - I subotički Jevreji podneli su velike žrtve u tom periodu. Posle rata u Suboticu se vratilo oko hiljadu Jevreja, ali mnogi od njih nisu ostali u gradu. Zahvaljujući onima koji su ostali u Subotici su sačuvani jevrejska tradicija, običaji i kultura. Jevreji su od 19. veka do tragičnih zbivanja 1944. godine činili okosnicu razvoja i modernizacije Subotice, i zbog toga je neophodno raditi na informisanju o jevrejskoj zajednici, ali i razlozima njihovog masovnog ubijanja tokom Holokausta.
Svečana komemoracija zasnovana je na svedočenjima preživelih i posvećena deci u holokaustu, a program su priredili učenici OŠ „Vožd Karađorđe“ iz Jakova i Železničke tehničke škole iz Beograda.