U Tavankutu sjaji kuća iz bajke

Marinkova ljubav prema novogodišnjoj rasveti i ukrašavanju traje već skoro dve decenije, a svake godine on dodaje još svećica i ukrasa. Tako je ove Badnje večeri u dvorištu zasijao irvas, visok tri a dugačak dva i po metra koga je Marinko sam napravio. Tu su i sanke i irvas, smešteni na krovu pomoćnoh objekata, i nezaobilazna jelka visine čak osam metara. Sve to Marinko sam, čeličnog strpljenja, obavija šarenim svećicama.

 - Ove godine sam počeo 10. novembra i posao je trajao do samog Badnjeg dana. Nije bilo jednostavno, ali ja sam već navikao. Posao mi puno olakša to što svake godine kada skidam sijalice, sve proverim i popravim, obeležim rednim brojem i odložim. Zato kad krenem da radim sve bude spremno da postavljam po već urađenim skicama. Neke sijalice su mi stare i 20 godina, jer ih popravljam odmah – objašnjava nam Marinko.

Tako su ove godine kuća i okućnica sa 160 kompleta lampica, i 21 kopmletom „kapljica“. Sve to se pali na pet centralnih mesta a po dvorištu je postavljeno 40 produžnih kablova i 30 „T“ razvodnika. Sve to je osigurano od vlage.

- Zbog magle i kiše sve se osigura izolir trakama i najlonom. Kada se kliže ili je mokro, a ne zna se šta je gore, onda stavim krpe na obuću da se ne bih klizao i polako postavljam. Da bi sijale sa svih strana, sijalice stavljam na sam rub lima, koji prvo dobro obrišem da se osuši a onda brzo lepim izolir trakom – dalje će naš domaćin.

Pored same kuće i velike jelke Marinko ukrasi i manje drveće, ogradu, prozore, a ove godine i čardak i zadnji deo dvorišta.

-  Svake godine kažem da neću više toliko, a onda kada dođe vreme ne mogu da odolim da sve ne ukrasim. Kada sve završim onda bar pola sata nameštam sijalice da sjaje u ujednačenom ritmu – dodaje smejući se.

Da njegov trud nije uzaludan svakodnevno dokazuje veliki broj ljudi koji dolaze i  ispred kuće stvaraju najlepše novogodišnje uspomene.

 - Viđam automobile subotičkih, topolskih, somborskih tablica. Ljudi su čuli i dolaze da vide kako izgleda uživo. Uglavnom su svi oduševljeni. Često izađem da ih pozdravim i ispričam im kako sve to radim, pa tek onda ostan bez daha – priča Marinko – Za ovaj posao treba pre svega ljubavi ali i strpljenja, malo i znanja elektrotehnike. Profesionalno ukrašavanje grada je druga stvar, tu su specijalne mašine koje u tome pomažu, a ovde sve radim sam i pomoću onoga što imam u svom dvorištu. Nekad kada završim ne osećam ni ruke, ni noge od penjanja i spuštanja, ali kada na Badnje veče upalimo i vidimo kako to prelepo izgleda sve se zaboravi.

Novogodišnja čarolija će trajati do pravoslavnog Božića, 7. januara. Potom će Marinko sijalice sa jednakom pažnjom skinuti i pedantno smestiti u posebnu prostoriju. Do iduće godine.