U Zoološkom vrtu i priroda spava
Uz životinje, koje hladne dane pretežno provode unutar svojih jazbina, ni biljke koje krase Zoološki vrt na Paliću ne ostaju budne u ovo doba godine. Tako svoju hibernaciju imaju banane, koje se dobro ušuškaju slamom i pokriju folijom, te im do proleća, kada se priroda budi, ništa ne treba.
- Svima je hladno, pa i biljkama, naročito tropskim kao što je banana, koje ne vole zimu. Banane tokom godine umeju da narastu tri do četiri metra u visinu, ali kao takve ne mogu da prezime kod nas, već se seku na 15 do 20 centimetara od zemlje i štite slamom - priča Jelena Toljagić iz Zoo vrta na Paliću. - To je velika količina slame koja se postavlja oko stabala banane, tako da ih okružuje kao grejni pokrivač, a zatim se zamotaju folijom i jako dobro vežu. To im daje neku toplotu unutra i omogućava da budu zaštićene od mraza, a nije im potrebno ni navodnjavanje, jer se voda pretvori u kristale koji mogu da unište sadnicu. Na proleće, kada više nema mraza, one se odmotavaju i nastavljaju svoju vegetaciju.
Banane nisu jedine biljke kojima je hladno, dodaje naša sagovornica. Nekoliko vrsta palmi i drugog saksijskog cveća koje je tokom proleća, leta i jeseni izloženo po baštama širom Zoo vrta, s prvim mrazevima se unose na sigurno, dok napolju jedino ostaju drvenaste biljke i čuveni cvet "Dan i noć", koji dobro podnose zimu.
- "Dan i noć" se ubraja u jesenju i zimsku garnituru cveća, jer može da se zasadi u jesen i celu zimu provede napolju u fazi mirovanja, da bi potom na proleće polako počeo da se razvija i cveta, sve do maja, kada je u punom sjaju - poručuje Toljagić.
U Zoološkom vrtu na Paliću cveće se obnavlja dva puta godišnje. Prvi put na proleće, kada se priroda budi, a drugi put na jesen, kada se priprema da utone u zimski san, stoga baštovani pažljivo biraju i sade tipsko cveće u zavisnosti od doba godine.
