Ugalj jedan od najvećih zagađivača vazduha

Među primerima kako to može da se uradi je Tuzla, gde je gradska uprava subvencionisala zamenu kućnih ložišta, kotlova, na čvrsto gorivo sa alternativnim rešenjima, kao što su biomasa ili toplotne pumpe.

- Naše zemlje su krenule u dekarbonizaciju energetskog sistema koja, po Sofijskoj dekleraciji, treba da traje narednih 30 godina. Ovo su prvi koraci, gde se direktno građani uključuju u taj proces tako što će zameniti način grejanja alternativnim rešenjim i postepeno preći na proizvodnju i korišćenje obnovljivih izvora energije – objasnio je  Denis Žiško, projekt menadžer Centra za ekologiju i energetiku iz Tuzle. – Taj proces traje dosta dugo i treba krenuti što pre, a sada je na vlastima da donesu konkretne odluke kako će se suočiti sa tim problemom i kako će pomoći građanima. U Tuzli je to počelo 2019., a ove godine u februaru smo imali više od 400 aplikacija za subvencionisanje energetske efikasnosti.

Denis Žiško

Iz uglja se u Srbiji proizvodi 75 odsto struje, a korisit se i u domaćinstvima za grejanje, što će u narednom period dovesti do porasta cena struje i drugih taksi koje će morati da se plaćaju za korišćenje energenata koji emituju ugljen-dioksid..

- Razgovarali smo na kji načim možemo da u SUbotici pokrenemo primenu Zakona o energetskoj efikasnosti, koji je nedavno donet, a koji omogućava da se pomogne građanima u finansijskom smislu da izoluju svoje kuće i promene način na koji se greju da bi postigli smanjenje zagađenja i energetskog siromaštva – dodao je Zvezdan Kalmar, predsednik Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji. – Na ovo obavezuje i nacionalna regulativa, pa će gradovi vrlo brzo morati da izrade planove  smanjivanja zagađenja vazduha, čemu će i građani morati da se prilagode.  Pokušaćemo da izvršimo analizu putem upitnika koliko građani troše na energiju a koliko zarađuju, a planiramo je i da  termo kamerama besplatno merimo toplotne gubitke u domaćinstvima.