Ugostitelji prepušteni vremenskim prilikama
Nakon što su gotovo tri nedelje bili zatvoreni, ugostiteljskim objektima je u ponedeljak dozvoljen rad, pod uslovom da goste služe isključivo na otvorenom, tako da između svakog stola obezbede razmak od najmanje dva metra, uz ograničenje da za jednim stolom može da sedi najviše pet osoba. Lepo vreme tokom jučerašnjeg dana omogućilo im je pristojan rad, ali su vetar i drastičan pad temperature, već danas ostavili bašte prazne, zbog čega se većina ugostitelja fokusirala na šaltersku prodaju i dostavu hrane.
- Obradovalo nas je to što možemo da radimo, jer imamo veliku baštu i juče smo imali dosta posla, bilo je mnogo gostiju i kao da su jedva čekali da počnemo da radimo - kaže Jelena Parabak, menadžerka Kafe "Priča". - Tako da je jučerašnji dan prošao odlično, međutim, danas je potpuno druga slika. Iako na terasi imamo čebad i grejne piramide, hladno je i vetar toliko duva da se ni nama ne ide napolje, a ne gostima. Zbog lošeg vremena, danas, sutra i preksutra smo opet na šalterskoj prodaji i prodaji preko aplikacije za poručivanje, a od petka i subote se nadamo boljem vremenu i druženju sa gostima. Sad smo kao poljoprivrednici, gledamo u nebo i vremensku prognozu.
Da im vremenski uslovi značajno otežavaju, saglasan je i ugostitelj Jožef Piontek iz kafića "Momento" i picerije "Denis", koji objašnjava da to što su bašte otvorene ima i druga ograničenja, u vidu smanjenog broja stolova koji direkno utiče i na manji broj gostiju, zbog čega je zarada zanemarljiva.
- Nažalost, jako je teško, ne samo nama, već i ljudima koji nas snabdevaju, jer se ugostiteljstvo ne sastoji samo od rada za šankom i posluživanjem gostiju, već uključuje veliki broj ljudi u lancu snabdevanja i svi su u velikom problemu. Teško nam je isplanirati danas za danas, a kamoli nešto duže - kaže Piontek. - Kako god da okrenemo, minus je debeli i ne napravimo toliko prometa da možemo da isplatimo sve radnike, a gde su još režije. Tako da se većini ugostitelja ne isplati da radimo ovako i radimo isključivo iz pobude, da sačuvamo naše goste koji su navikli da dođu kod nas i popiju kafu. Ekonomske opravdanosti nema.
Zbog toga što im poslovanje u velikoj meri zavisi od vremenskih uslova, ugostitelji smatraju da neće biti značajnog poboljšanja sve dok im Krizni štab ne dopusti da rade normalno, odnosno da uz bašte, bude dozvoljen rad i u unutrašnjosti objekta.
- To bi nam značajno olakšalo rad, naravno, uz poštovanje svih propisanih mera zaštite, kojih se pridržavamo od samog početka. Svi ugostitelji o tome razmišljaju, pre svega zbog dostave, jer i kada smo bili zatvoreni, dostava je funkcionisala, ali dok uključite sve ljude u tom procesu, struju, vodu, procenat zarade je nula - ističe Parabak. - Mislim da većina ugostitelja radi da bi bila aktivna, da je tu i da se bori, ali da im to doprinosi, čito sumnjam. Čekamo lepo vreme i da počnemo da radimo, jer smo se stvarno uželeli, ne samo mi, već i gosti, jer nam na svakih 10 minuta dolaze na vrata i potpuno su iznenađeni što ne mogu da uđu unutra, kao da uopšte nisu obavešteni.
A dozvoljen rad u unutrašnjosti objekta, imao bi još jednu veliku prednost, smatra Piontek, jer bi se na taj način postigao veći stepen kontrole poštovanja protivepidemijskih mera.
- Mnogo je lakše kontrolisanti i nadgledati ljude koji su privredni subjekti, koji rade i poštuju sve mere koje je doneo Krizni štab, nego zatvoriti nas, a onda da se organizuju žurke po stanovima, kućama, vikendicama, salašima. To je mnogo teže kontrolisati i suzbiti, nego kontrolisati ugostiteljske objekte koji se zaista pridržavaju svih mera u radu - poručuje Piontek.
Novi režim rada još teže je pogodio ugostiteljske objekte koji imaju male bašte, te zbog nametnutih organičenja u pogledu rastojanja između stolova, radije biraju da ih ni ne otvore. Zbog toga, pojedini ugostitelji ovu preporuku Kriznog štaba ocenjuju kao lošiju u odnosu na onu kojom im se zabranjuje rad, a nezavidan položaj u kojem se nalaze već više od godinu dana, mnoge od njih dovodi u situaciju da razmišljaju i o zatvaranju svojih lokala.
